Početna » Novosti » Čekajući ministra

Čekajući ministra

Како „Дневник” незванично сазнаје, ресор просвете, који је до сада био у рукама СПС-а с министром Жарком Обрадовићем на челу, водиће убудуће један од декана београдског Универзитета, близак СНС-у. Заправо, завршна фаза реконструкције за јавност је изнедрила за сада само две ствари: имена министра који напуштају Владу Србије и да ће она, и парламентарна већина у Скупштини, убудуће функционисати без УРС-а.

Oно што чека новог министра јесте тежак задатак да покуша испунити сва предизборна обећања кој су изнета од стране челника владајуће коалиције. А обећано је много, од усклађивања просветног система сa тржиштем рада, улагања у просветну инфраструктуру, сузбијања корупције у просвети, преко мониторинга и евалуације резултата болоњског процеса и реформи у обавезном школовању кроз ПИСА тестирање, па до субвенција и улагања у научну делатност и доношења стратегије образовања. По резултатима једногодишњег мониторинга, изгледа да је најмање резултата било баш у просвети. Показало се да је доношење Стратегије развоја система образовања до 2020. године без усвојеног акционог плана поставило овај документ на ниво стручне анализе жеља за променама у просвети.
Осим питања квалитета образовања и научно-истраживачког рада и даље се као кључно поставља питање финансирања и финансијске одрживости просветног система, оваквог какав је. Уколико се добро не припреми, посебан проблем на доступност образовања, његов квалитет и положај просветних радника ће донети најављени систем плаћања наставника по „глави ученика”, који се најављује већ од наредне. године. Због смањења броја ученика и лошег природног прираштаја овај систем плаћања ће вероватно довести до смањења броја одељења, школа и просветних радника.
Уместо системских реформских прoмена, можемо се сетити само инцидената који су пратили сферу образовања са њеним приметним слабостима. Тако су без финансија остали Истраживачка станица „Петница” и наши физичари који су део истраживачког тима у институту ЦЕРН, а претило нам је искључивање из међународног ПИСА система оцењивања петнаестогодишњака, јер Министарство просвете није пребацило потребна средства за ту намену Институту за психологију, који у Србији спроводи ово истраживање.
Највећа афера у просвети је продаја тестова за завршни испит на крају основног школовања, због чега се резултати “мале матуре” нису узимали у обзир приликом уписа у средњу школу. Тиме су отворени додатни проблеми, јер су у „атрактивним“ школама отварана нова одељења, док су стручне школе имале катастрофалан упис. Неко говори о последицама које ће нас задесити, а последице , заправо, већ увелико трпимо.
Док чекамо да нам саопште име новог министра, покушавамо из прошлости пронаћи сличну ситуацију, јер историја је учитељица живота. У време Првог српског устанка, Карђорђе, иако неписмен, позвао је најумнијег Србина, Доситеја Обрадовића, да уреди школство у устаничкој Србији. Десетак година касније(1818.), највише власти Краљевине Пруске позвале су великог филозофа Хегела да допринесе реформи образовања. Крајем тридесетих година 19. века не баш писмени Обреновићи су у Србију довели Стерију, који је био оснивач највиших културних институција. Оваквих примера је много, а закључак је само један: није проблем у неписмености или ниском нивоу образовања оних који су на власти, већ у неопходности поседовања свести о томе ко треба да учествује у реформи образовања. Наши преци су ту свест поседовали. А ми ? Одговор нам дају млади који, у већини случајева, желе да напусте државу и отпочну живот у иностранству. Они што остају, учланиће се већ негде.

Kancelarija SPRV

O Milan Trbović

Pročitajte

Покретање поступка за допуну ПКУ од стране СРПС

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

5 + thirteen =