Još mrdamo, valjda smo onda još uvek živi!

Još jednom smo preživeli. Politička kampanja je prošla a obrazovanje, bar kao misaona kategorija još uvek postoji. Da li ćemo preživeti i narednu Vladu Srbije zavisi samo od nas!Paradigma društvene brige o obrazovanju je najbolje bila vidljiva u prethodnih nekoliko nedelja.Svi,ali svi akteri iste govorili su o tome kako obrazovanje mora biti motor razvoja Srbije. Jedino na šta nam nisu odgovorili jeste odgovor na pitanje zašto to do sada nije bio slučaj?! Dilema investicije ili potrošnje kada je reč o obrazovanju jeste slika današnjeg stanja u društvu. Ne postoji razvijeno društvo u XXI veku koje još uvek nema konsenzus oko toga. Obrazovanje u svim tim zemljama je investicija,razvojna šansa,potencijal… a kod nas plašim se da je ipak i na žalost samo potrošnja!Ako jedan sistem u kome je zaposleno skoro sve što intiligencija Srbije može da ponudi troši 97% budžeta samo za plate zaposlenih a pri tome su one skandalozno niske, ako je izdvajanje iz BDP u procentima najmanje u okruženu a i sam BDP je isti takav,ako 1000 škola nema toalet i toplu vodu, ako na međunarodnim testiranjima učenici pokazuju katastrofalne rezultate,ako uz porođajne muke proizvodimo generacije koji nisu funkcionale na tržištu rada u trenutnom vremu a o budućnosti ne stižemo ni da mislimo, šta je onda taj sistem ako nije potrošnja?
Šta je danas škola u Srbiji?Škola je zgrada a ne institucija. Škola je zgrada koja skriva tu strašnu istinu da obrazovanja više skoro i da nema. Pitanje bez odgovora je zašto je to tako? Prvi i osnovni problem je društvena pozicija znanja kao kategorije! Hteli mi to da priznamo ili ne,najveći broj učenika u škole dolazi po ocene. Roditelji najčešće samo na tome i insistiraju.Onda se postavlja pitanje šta su mogućnosti i najboljeg nastavnika u toj situaciji?Pas koji se u lov tera ništa neće uloviti, a od nas se očekuje da ga baš to naučimo! Kako se promoviše znanje u jednom društvu? To je strašno jednostavno!U takvom društvu obrazovanjem se bave obrazovani,kulturom kulturni,privredom sposobni a politikom uspešni. U našem slučaju sve je naopako.Ambiciju da obrazuju našu decu imaju mešetari sa raznih Megatrenda,kulturu nam sa TV ekrana serviraju oni koji su sa kulturom na Vi, privredu vode zaslužni kadrovi a politiku promovišu neuspešni.U takovj situaciji obrazovani ljudi nisu šansa društva već pretnja za družinu!Dok društvenu sliku budemo kreirali na dosadšnji način mi prosvetni radnici ćemo i dalje raditi Sizifov posao osuđeni na neuspeh i kritiku površne javnosti koja očigledno ne razume dubinu problema u kojima smo svi zajedno,u kojem smo svi žrtve! Licemerno i bezobrazno danas zvuče izjave ministra u ostavci,hvala Bogu, koji kaže da je obrazovanje dobro jer naši mladi ljudi odlaze napolje!Ti mladi ljudi uspeli su zato što su pobedili sistem koji ih je gušio a ne zato što su u sistemu koje su nam te tkz. političke elite nametnule bili najbolji! Ti mladi ljudi su vodilje i slika budućnosti a mi smo srećni zato što tu budućnost grade za druge!Strašno! Obrazovanje je u Srbiji tema tek kada prosvetni radnici počnu da štrajkuju,kada nam iz nekog školskog dvorišta stigne vest o nasilju,kada neko u dekolteu iznese testove iz štamparije i pusti ih u promet na ulici…Dakle o obrazovanju pričamo kada iskoči problem koji bode oči a kada se stvari odvijaju bez takvih ekscesa onda je oko njega zid ćutanja.Ćutanje bez obzira na činjenicu da to što proizvodimo nema primenu!Naša deca imaju najviše časova i predmeta a najmanje primenljivog znanja.Ako problem postoji u jednoj školi onda je do nastavnika ali ako postoji,a postoji,u svim školama onda je to do sistema i zatvaranje očiju nikome dobro neće doneti.
Naša odgovornost što nismo dovoljno glasni kada to govorimo!Mi smo profesori,nastavnici,učitelji vaspitači ali nismo mađioničari i ako je neka pamet preživela Srbiju menjajmo je ko Boga Vas molimo!Pretvarajmo zatečenu družinu u društvo dok je to još moguće!Nisam po prirodi pesimista ali se plašim da će i ova reč i upozorenje trajati taman toliko koliko je nekima potrobno da je pročitaju ili čuju.Toliko i ni sekund više!Ne delite obrazovanje kao politički kusur kada podelite ministrastva novca i represije,pričajte sa nama,konsultujte se,dajte nam slobodu koju nam u ovakvom poslu pripada pa da vidimo koliko smo uspešni! U suprotnom mi kao prosvetni radnici ne možemo i ne želimo da nosimo krst vaše neodgovornost!Ako nešto ne uradimo odmah posle će nam biti kasno jer naknadna pamet je kao prokislo mleko,u svoje vreme je bilo lek a posle ne vredi ničemu.

Dušan Kokot