Nastava usmerena na razmišljanje

Zašto su đaci iz Kine, Singapura i Japana, prema rezultatima PISA 2012, najbolji na svetu i zašto smo mi u donjem delu tabele.

Ako je suditi prema rezultatima najvećeg međunarodnog testiranja učeničkih postignuća na svetu, najbolje rezultate postižu učenici iz Kine, Singapura, Koreje i Japana, što je za 150 i više bodova u odnosu na ono što su na PISA testiranju 2012. pokazali đaci iz Srbije.

Na iznenađenje mnogih, Finska se samo jednom našla među velikom petorkom. Ovo su zemlje koje ujedno imaju i najveći broj učenika koji su sposobni da reše najkomplikovanije zadatke i koji će sasvim sigurno ići na fakultete po završetku srednje škole.

Istovremeno, đaci iz Srbije su najčešće svrstavani na prvi i drugi nivo postignuća (od šest), što po rečima nacionalne koordinatorke PISA testiranja dr Dragice Pavlović-Babić znači da je naš obrazovni sistem orijentisan ka vrednovanju znanja na nivou reprodukcije. Đaci koji se nalaze na najvišim nivoima postignuća i koji imaju akademskih planova, kod nas su retkost.

Dragica Pavlović-Babić smatra da je problem u našim nastavnim programima koji su obimni, da se učenici suočavaju sa gradivom koje je prenatrpano različitim činjenicama i koje nije međusobno povezano i da nedostaje primena.

– Da bi se stanje popravilo neophodne su izmene u sistemu obrazovanja, to jest da se način rada, gradivo, rad u učionici, prilagodi i promeni, da se nastavnicima da sloboda i odgovornost za rezultate – ističe Pavlović-Babić.

A na pitanje u čemu je tajna uspeha prvoplasiranih zemalja i šta možemo da naučimo iz njihovih primera, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti obrazovanja akademik, profesor dr Mladen Vilotijević odgovara da je ključ u ulaganju i drugačijem modelu nastave.

– To su razvijene zemlje koje mnogo ulažu u obrazovanje, tako da i tu treba tražiti jedno od objašnjenja zašto su najbolji na svetu. Naš osnovni problem jeste tradicionalna, reproduktivna nastava, dok se recimo u Japanu primenjuje potpuno drugi model – interaktivna, razvijajuća nastava, neguje se razmišljanje, pa iskustvo, postavi se problem da bi deca razmišljala, a kod nas je obrnuto – objašnjava dr Vilotijević, inače dugogodišnji dekan beogradskog Učiteljskog fakulteta i član Ruske akademija obrazovanja i Srpske akademije obrazovanja.

Kina takođe ne robuje tradicionalnoj školi, dodaje naš sagovornik, a ono što je zajedničko svim zemljama koje su na vrhu PISA postignuća jeste da uče decu kako da uče i kako da misle.

Na naše pitanje da li je iznenađenje to što Finska nije na prvom mestu, profesor Vilotijević odgovara da nije i nudi objašnjenje:

– Koncept PISA testiranja je američki sistem merenja, ceđenja znanja iz pojedinca testovima, što nije karakteristično za finski obrazovni sistem. Finci neguju sistem bez pritiska, tamo nema ocenjivanja pre petog razreda, a PISA test im je praktično jedini test tokom školovanja, iako je njihov završni ispit veoma težak.

Iako u Finskoj neguju razmišljajući, a ne tradicionalni koncept, ovde je ipak značajno uticao rad u stresnoj situaciji na koju učenici nisu navikli.

Branislav Pavlović, član Nacionalnog prosvetnog saveta i predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS), na pitanje ko je na PISA testu podbacio, učenici ili nastavnici su odgovorili da mi realno nismo ni mogli da očekujemo bolje rezultate, sve dok u obrazovanje ne uđe više novca.

– Pitanje je koliko je naš nastavnik stimulisan da radi po drugoj metodi. Oni svi rade klasično, deca nabubaju i to je to. A pravo je pitanje kakvo nam je ocenjivanje, zašto imamo toliko vukovaca i zašto oni posle ništa ne pokažu – pita Pavlović.

Kada je reč o rang-listi najboljih, sagovornik objašnjava da je u ovim zemljama obrazovni sistem prilagođen takvom načinu testiranja, ali i da je u pitanju mentalitet – to su jednostavno ljudi koji mnogo rade, što prosečnom Srbinu nije jača strana.

– Mi smo u kontaktu sa kolegama i iz drugih zemalja, koliko znamo, u azijskim zemljama se čak i kroz privatne časove spremaju za „pisu”, jer je njima to jako važno, više nego SAD koja zna da će ljudi doći na školovanje bez obzira na to kakvi su američki PISA rezultati – dodaje predsednik SOS-a.

Sandra Gucijan

Izvor: Politika