Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine
Danas 9.3.2015. godine, održan je sastanak Sindikata sa Ministrom prosvete u 9,00 sati u Ministarstvu prosvete u Beogradu. Predstavnici Ministarstva prosvete su bili: Ministar prosvete Srđan Vebić, šef kabineta Nemanja Đorđević i pravnica Nataša Ćirić. Sindikate su predstavljali predsednik SRPS-a Slobodan Brajković, podpredsednici SRPS-a Milan Trbović i Milorad Antić kao i predsednik Unije SPRS Dragan Matijević. Ova seansa nije dugo trajala, jer ni jedan predlog Sindikata za aneks Sporazuma o rešavanju spornih pitanja od strane Ministra nije usvojen. Jedino smo dobili ponudu da prekinemo štrajk, tako što ćemo isti Sporazum potpisati i potom potpisati aneks za PKU kako bi i naši Sindikati bili potpisnici PKU, što je i dalje kako kaže Ministar prosvete kao ponuda na stolu.
Na naše primedbe na član 2. Sporazuma, koji nije konkretizovan i konstataciju da prosvetni radnici nemaju nikakve garancije da će dobiti bilo kakvu finansijsku pomoć, to jest da to može biti i nula dinara, jer u toj tački piše da ćemo dobiti do jedne prosečne plate u 2015. godini, dobili smo sa druge strane potvrdan odgovor. Da to upravo to znači, jer se ne zna da li će možda, tek u novembru biti nekoliko hiljada dinara, koji će se naći za prosvetne radnike iz finasijskih rezervi budžeta Srbije.
Na naše opravdane opaske o krajnje jadnom i ponižavajućem položaju prosvetnih radnika dobili smo bled pogled ministra i pogled u rokovnik uz komentar da je to što piše u Sporazumu maksimum koji Vlada Srbije može da pruži u ovom trenutku. Taj maksimum je po svemu sudeći u finansijskom smislu gotovo ništa ako ne i samo ništa.
Očigledno je da su svaki dalji pregovori sa Ministrom prtosvete bezpredmetni i da moramo da se obratimo višim institucijama u ovoj državi. Najverovatnije poslanicima Narodne skupštine Srbije, da ih pitamo:“Da li je ovoj državi potreban prosvetni radnik i obrazovanje“ ili je možda jedino rešenje migracija intelektualaca.
Ovaj naš štrajk kolege traje već gotovo četiri puna meseca. Da nije bilo ova dva Sindikata, koji su i dalje u štrajku i koji organizuju protest, nadam se veliki protest koji je zakazan u Beogradu za 17.3.2015. godine, ne bi ni PKU bio ostvaren, jer ova dva sindikata SOS i GSPRS Nezavisnost koja su već potpisala Sporazum, zajedno nisu imali više od 15% škola u ovom štrajku. A ono malo članstva ih več uveliko napušta, zbog potpisanog Sporazuma!
Sada kada je ministar poslao dopis direktorima da od 19. februara smanjuju plate radnicima u štrajku ima komentara protiv štrajka i odustajanja od štrajka onih, koji su bili najveći zagovornici štrajka. Razumem ja da je finansijska situacija teška, da su mnogi prosvetni radnici i u kreditima i da nam je potreban svaki dinar, ali razumite i nas koji vas predvodimo i zastupamo u ovom opravdanom štrajku, koje je da ne zaboravimo članstvo opravdano tražilo zbog toga što smo se našli u do sada najlošijem društvenom i materijalnom položaju, da je naša dužnost bila da vas dostojanstveno predstavljamo! To ćemo činiti i ubuduće. Samo je jako teško u ovoj državi u kojoj se zakon selektivno primenjuje i poštuje brzo i efikasno doći do pravde, a često je teško uopšte doći do pravde, naročito ako iza sebe nemate kritičnu masu revoltiranih radnika, koji mogu štrajkom da nateraju, ali bukvalno nateraju, neke institucije u ovoj državi da napokon profunkcionišu!
Jedino nije tačno da ovim štrajkom nismo ništa dobili, jer je PKU postignut, a i sami znate da je ministar pre ovog štrajka najavljivao ukidanje tabele tehnoloških viškova i raspisivanja konkursa bez preuzimanja radnika, što smo sprečili tačkom 5. PKU, a samim tim smo mnoga radna mesta naših kolega sašuvali. Pokušaćemo i velikim protestom 17.3.2015. godine da probudimo javnost Srbije i poslanicima Narodne skupštine Srbije ukažemo na žalosnu situaciju u prosveti Srbije. Nismo se predali i dalje smo u štrajku i ovo moje obraćanje članovima sindikata shvatite najdobronamernije, jer je iskreno i dotiče sve segmente ovog štrajka i situaciju u kojoj se nalazimo.
Ima zlonamernih koji potcenjuju ovu našu borbu i po forumima i svojim sajtovima ne biraju reči kritike za ovaj naš mogu slobodno da kažem istorijski bunt, kada je u pitanju sindikalna borba za bolje dane prosvete u Srbiji. Da smo njih slušali, ne bi ni PKU ostvarili. Nije potrebno biti prorok, da bi shvatio da u osiromašenoj zemlji kakva je naša, štrajkom ne možeš neku veću materijalnu korist da ostvariš, ali nisi mnogo pametan ako ne pokušaš da promeniš svoj život na bolje i unapred se predaš, jer češ tako ostati i bez onoga što si imao, pre svega bez gole egzistencije i radnog mesta.
Sindikalni pozdrav,
Predsednik SPRV
Milan Trbović
