Пут ка држави заснованој на знању

На крају на моменте веома бурне јавне расправе о изменама Закона о основама система васпитања и образовања, пред улазак у скупштинску процедуру, извесно је каква решења ће се наћи пред судом министара, а затим вероватно и посланика.

У првом реду то је залагање за квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање засновано на достигнућима савремене науке и прилагођено узрасним и личним образовним потребама сваког детета, ученика и одраслог, као и залагање за образовање током целог живота, могућности да деца, ученици и одрасли са сметњама у развоју и инвалидитетом, без обзира на сопствене материјалне услове, имају приступ свим нивоима образовања у установама, а лица смештена у установе социјалне заштите и болесна деца могућност и право на образовање за време смештаја у тим установама и током болничког и кућног лечења.

– Извесно је да ће се у измењеном закону наћи и одредбе које би требало да допринесу смањењу стопе осипања из система образовања и васпитања, а посебно особа из социјално угрожених категорија друштва и неразвијених подручја, као и поновно укључивање оних који су једном већ напустили образовни систем, али и одредбе о каријерном вођењу и саветовању запослених, ученика и полазника у функцији личног развоја појединца и напредовања у образовном, професионалном и сваком другом смислу – каже члан синдикалног преговарачког тима Здравко Ковач. – У прихваћене амандмане спада и онај који би требало да допринесе повећању образовног нивоа становништва и развоју Републике, као државе засноване на знању, као и амандман у коме се држава обавезује да обезбеди све услове да деца, ученици и одрасли постижу опште исходе и буду оспособљени да овладају знањима и вештинама потребним за укључење у свет рада. Саставни део Нацрта је и амандман који Владу обавезује да у року од годину дана утврди ближе критеријуме за доношење аката о мрежи средњих школа који морају бити усклађени са стратегијом развоја образовања.

Једно од нових решења је и да убудуће ученик који се определи за један од два изборна предмета, на почетку сваког циклуса у основном образовању, односно на почетку средњег образовања неће моћи да мења тај избор, већ ће изабрани предмет морати да учи до краја циклуса.

-Договореним предлогом измена, ученици ће убудуће бити, уместо најмање четири пута, два пута оцењивани у полугодишту у основној и три пута у средњим школама – каже Здравко Ковач. – Од нове школске године у општи успех ученика основне школе на крају првог и другог полугодишта улазиће и оцена из владања. Новина у Закону биће и увођење андрагошког асистента који ће пружати подршку одраслима који се укључују у систем образовања као и наставницима и стручним сарадницима у остваривању програма образовања, сарадњи са социјалним партнерима. У измењеном закону наћи ће се и члан којим се дефинише употреба језика у образовно-васпитном раду, као и могућност коришћења знаковног језика, посебног писма или других техничких решења.

Новим решењима у ЗОСОВ приправнику у радном односу на неодређено време који у року од две године не положи испит за лиценцу, престаће радни однос само уколико разлози за то нису оправдани, а повећани су и новчани износи казни за школе и одговорна лица установа уколико не поступају у складу са Законом.

Д. Девечерски

Извор: Дневник