Sindikalci

( Deo teksta preuzet sa sajta B-92 )

Nedavni slučaj putovanja sindikalnih lidera Zastava oružja u Las Vegas iznova je otvorio pitanje svojevrsnog „partnerstva“ sindikalnih vodja sa direktorima i političarima i njihovog angažmana na zaštiti prava i podizanju standarda radnika koje predstavljaju.

„Ima dosta mojih kolega koji rade u fabrici i preko prodaje pilića zarade mnogo više nego ja. Jedan je prodavao piliće i od svakog uzeo 10 odsto. U velikim firmama gde ima mnogo članova sindikata, jedan moj kolega, inače radnik, vozi Audi 6, a ja auto star 17 godina“, kaže za Tanjug lider Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak. „Moju platu, u visini dve prosečne u Republici, odredio je kongres sindikata od 500 ljudi i kontroliše je svakog dana 100 ljudi“, naveo je Čanak i pita – ko će da ispita kolike su zarade vodja sindikalaca u preduzećima.

On tvrdi i da visoke plate sindikalaca odredjuje poslodavac i da u tom slučaju ta osoba ne može istinski da se bori za zaštitu prava radnika.

Čanak se osvrnuo i na spregu pojedinih sindikata i političara i kazao da mnogi sindikati, naročito njihovi šefovi, pristaju da budu pod okom političara zbog materijalne koristi koju dobijaju za uzvrat. „Političari lako prave koalicije. I u tom poslu traže sve moguće partnere, ali sindikate ne vide kao partnere, nego kao poslušne trkače koji treba da trknu po burek za njihove partijske šefove“, kazao je Čanak.

Čanak je kazao da se mnogi sindikati od perioda socijalizma do danas nisu promenili, da u Srbiji i dalje postoje sindikati samo da bi se preko njih „nabavljali pilići“, a ne štitila prava radnika. (…)

Sociolog Milan Nikolić kaže da činjenica da se sindikati ne trude mnogo da zaštite interese zaposlenih pokazuje da tu postoje odredjeni uticaji i neke finansijske veze. (…) Ključno je, za njega, koliko sindikalne organizacije i njihove vodje na različitim nivoima zaista interesuju prava i interesi zaposlenih: „Njihova izmrvljenost i kompeticija izmedju sebe i nesposobnost da zajednički deluju još više umanjuju njihovu sposobnost da pomognu… Prisustvujemo jednom ozbiljnom i dramatičnom opadanju uticaja sindikata“, rekao je Nikolić.

Sociolog Centar za razvoj sindikalizma Srećko Mihailović smatra da sindikati mogu da budu efikasniji i delotvorniji u odbrani radničkih interesa, ali takodje postavlja pitanje da li to mogu ovakva sindikalna vodjstva kao što su ova sada: „Pri ovakvoj sindikalnoj fragmentiranosti i pri ovakvim medjusindikalnim sukobima, boljitka nema“, uveren je Mihailović.

A kakvo je stanje u SPRV ? Pitanje svih pitanja je, šta možemo učiniti za svoje članove ? Naša organizacija je zasnovana na demokratskim principima i svaki član, koji je aktivan, može da se uključi u rad Sindikata. Problemi u funkcionisanju sindikata se javljaju usled nezainteresovanosti članova i njihove nespremnosti da kontrolišu rad svojih predstavnika. Zato nije ni čudo jer određeni broj člnova ne zna da se informiše preko sajta SPRV ili da pozove u kancelariju Sindikata. Problem se javlja kad dođe do tehnoloških viškova ili disciplinskih postupaka, a onda može da bude kasno.

SPRV u narednim mesecima priprema Skupštinu na kojoj bi trebalo da se raspravlja o daljem radu i organizaciji. Apelujemo na članove da aktivno prate dešavanja na sindikalnom planu i svojim učešćem na sastancima doprinesu kvalitetnijem radu Sindikata.

Kancelarija SPRV

U Novom Sadu

09.07.2013.