Sindikati i hakeri

Zvanični sajt beogradskog hip-hop sastava “Beogradski sindikat” je hakovan, i na njemu se umesto vesti o bendu, snimaka nastupa i diskografije može pročitati samo poruka “I love Kosova” i potpis hakerske grupe “Alboz”. (…) “Ovo je treći napad u deset dana, i pokušaćemo da sajt uskoro vratimo u funkciju, ali i da ga zaštitimo koliko god možemo”, kaže Darko Marjanović iz “Sindikata” i dodaje: “Poslednji put probali smo neke nove mere zaštite, namučili se sa njima čitavih sedam dana, ali izgleda da ćemo morati nivo zaštite da dignemo na viši nivo jer smo očigledno stalno na meti napada. (…) ( Preuzeto sa portala Telegraf )

Protekle sedmice na meti hakera su bili sindikati a među njima i „Beogradski sindikat“. Očito je da hakeri ne poznaju razliku između prosvetnih sindikata i muzičkih sastava, jer je napad izvršen i na neke prosvetne sindikate. Uostalom, cilj ovih hakera nije obaranje nekih posebnih sajtova, već samo onih koji su laka meta.

Ovde, zapravo, nije reč o hakerima već o krakerima. Krakeri ne poseduju visok nivo informatičkog znanja, već koriste tuđa znanja i tuđe alate, najčešće u svrhu destrukcije. Obično su na meti sjtovi koji nisu redovno ažurirani i o kojima nije vođeno dovoljno brige. Ova količina obaranja sajtova od strane domaćih krakera je posledica nedovoljno osavremenjenih zakonskih propisa ili slabe primene postojećih. Napadi veoma često stižu sa prostora bivše Jugoslavije i imaju elemente nacionalne netrpeljivosti. Kao posledica proteklih ratova je i tihi informatički rat između „naših“ i „njihovih“ krakerskih grupa. Za to vreme se pravi hakeri bave ozbiljnom špijunažom (vojnom, industrijskom, političkom) i mnogo unosnijim poslovima.

Ako uzmemo u obzir da je srušeno više sajtova prosvetnih sindikata u Srbiji ( uključujući i pokušaj napada na naš sajt ), nameće nam se pomisao da je „Beogradski sindikat“ bio samo kolateralna šteta.

U Novom Sadu

02.08.2013.