Србија на пола пута

Београд – Осам европских земаља успеле су да премаше циљ да до 2020. године имају 40 одсто становништва старости од 30 до 34 године са дипломом високог образовања, док је Србија тренутно на половини тог пута. Национална Стратегија образовања предвиђа да у Србији до 2020. године између 35 и 38,5 одсто грађана од 30 до 34 године има високо образовање, а према последњем попису становништва тренутно их је око 18 одсто.

Srbija na pola puta

Данска, Кипар, Летонија, Литванија, Луксембург, Холандија, Финска и Шведска су већ достигле или чак премашиле националне циљеве за 2020. годину по питању унапређивања образовања, наводи Еурацтив.цом. У неким чланицама, попут Ирске, Кипра и Луксембурга, готово половина становништва је факултетски образована, али је много земаља далеко од циља. Међу њима су Италија, Румунија и Малта. Ове податке је објавио Европски статистички завод Еуростат, као део мониторинга пет главних циљева дефинисаних стратегијом „Европа 2020“.

– Оно што се обично пропушта, када се говори о процентима високообразованог становништва је смисао те ставке у агенди Европа 2020. Наиме, цела идеја да је неопходно да се подигне ниво образовања младе популације везана је за анализу послова који се данас нуде на тржиштима рада широм света. Према њој, очекује се да ће око 70 одсто новокреираних послова захтевати високо образовање. У складу са тим је и постављен захтев у погледу броја високообразованог становништва – објашњава за Данас Србијанка Турајлић, професорка београдског Електротехничког факултета у пензији.

Према њеним речима, у агенди се говори и о структури тог образовања, односно да се очекује да знатан проценат високообразованих током студија стекне практично знање и искуство које би им помогло да се запосле.

– Имплицитно се ту мисли на ону врсту школе коју ми означавамо као високу школу струковних студија. Потврду за ово можете наћи ако погледате структуру образовања у земљама које су испуниле захтев из агенде. Не знам да ли је Србија у стању да оствари зацртани циљ из Стратегије образовања, али ако се детаљније погледа део о високом образовању види се да се уопште не разматра (а рекло би се и не разуме) суштина смисла академских и струковних студија, па тако ни сврха постизања зацртаног процента. Чини се да су бројеви просто преузети из агенде Европа 2020. и како и са свим другим стварима које се механички преузимају, потпуно је небитно да ли ће се остварити или не – указује Турајлићева.

С друге стране, Властимир Матејић, један од аутора Стратегије образовања Србије, тврди да се оно што пише у том документу може постићи. Стратегија предвиђа да 55 одсто генерације која заврши средњу школу упише високо образовање, а да 70 одсто од тог броја завршава струковне или основне академске студије у року или с једном годином кашњења. То ће омогућити да Србија до 2020. године има најмање 38,5 одсто високообразованих грађана старости од 30 до 34 године.

– Већ сада је број деце која после средње школе уписују високо образовање већи него што смо очекивали. Поменути циљ из Стратегије биће остварен ако високо образовање постане још ефикасније. Преласком на болоњски систем студирања ефикасност је у просеку већа него раније и надам се да ће расти под притиском студената, а на то би утицало и отварање нових радних места. За долазеће генерације понуда високошколског система ће бити већа од тражње и то је најважнији фактор који гарантује да ће поменути циљ бити остварен – сматра Матејић.

В. А.

Извор: Данас