Početna » Novosti » ŠTA ĆE BITI SA NAŠIM DIPLOMAMA Izbačeni smo iz Evropske asocijacije, A EVO KO JE ZA TO KRIV

ŠTA ĆE BITI SA NAŠIM DIPLOMAMA Izbačeni smo iz Evropske asocijacije, A EVO KO JE ZA TO KRIV

Srbija više nije punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) odlukom njihovog Borda na sednici koja je održana 20. februara 2020. godine.

Kako prenosi portal „Srbija danas“, Srbija je tokom mandata ministra prosvete Mladena Šarčevića stavljena u status “pod nadgledanjem” i od nas kao članice je traženo da otklonimo primedbe u naredne dve godine kako bismo povratili punopravno članstvo u ovoj instituciji.
Ministar je upravo zato formirao Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije, na čelu sa predsednikom Upravnog odbora Simom Avramovićem i direktorkom Jelenom Kočović, koje je imalo zadatak da otkloni nedostatke i povrati status punopravnog članstva Srbije u ovoj organizaciji.

Oni su, međutim, napravili još veći problem i još veći broj nepravilnosti i doveli do toga da je Srbija izbačena iz ENQA.
Da ministar i rukovodstvo NAT nisu ozbiljno shvatili primedbe koje je ENQA uputila Srbiji, piše Srbija danas, dokaz je gubljenje statusa punopravnog člana u najznačajnijoj organizaciji vezanoj za visoko obrazovanje u Evropi.
Izbacivanjem iz članstva iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju značajno se otežava postupak priznavanja srpskih diploma u zemljama EU jer je članstvo u ovoj organizaciji garancija kvaliteta visokog obrazovanja.

Spisak stvari koje je ENQA tražila od Srbije je poduži:
– Što posete recenzentskih komisija nisu duže nego traju po par sati umesto i po nekoliko dana kako bi se na terenu mogli videti svi bitni segmenti vezani za akreditaciju koje je visokoškolska ustanova pripremila.
– Možda najbitnija zamerka je da se više pažnje pridaje birokratiji nego što se stavlja akcenat na kvalitet visokog obrazovanja.
– Bitno je istaći da su nam zamerili i što nisu podjednaka prava za sve i što se primećuje da postoji dominacija malog broja institucija u postupku akreditacije dok se nečije mišljenje i ne čuje iako se proces akreditacije odnosi i na njih.
– Drugostepeni organ je Nacionalni savet, dok ENQA traži da drugostepeni organ kome se stranke u postupku mogu žaliti bude formiran u okviru NAT.

– Zamerili su i to što direktor nije osoba sa punim radnim vremenom već je i angažovana na visokoškolskoj ustanovi čime se ne može postići puna nezavisnost.
– Traženo je da se i utvrde realni troškovi akreditacionog procesa jer oni značajno opterećuju visokoškolske ustanove, tako na primer imamo recenzente koji dobiju i po 100 hiljada dinara za nekoliko sati rada, što je previše i nije realno a značajno opterećuje visokoškolsku ustanovu.
– Potrebno je da se uradi mnogo više kako bi postojali jedinstveni kriterijumi ishoda akreditacionog procesa, kako bi odluke koje donosi Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta bila podjednaka za sve učesnike u postupku akreditacije, a ne kao do sada da različita pravila važe za različite visokoškolske ustanove.
– Jedna od najvećih primedbi je i netransparentnost procesa akreditacije, što znači da postoji mogućnost da bude visok stepen korupcije. Primećeno je i da se izveštaji o akreditaciji ne objavljuju na sajtu NAT. Takođe, ne objavljuju se ni spiskovi recenzentskih komisija, kao ni kompletni zapisnici sa sednica.
Koliko su ministar i članovi NAT olako shvatili ove ozbiljne primedbe i koliko se nisu potrudili da ih isprave pokazuje i saopštenje objavljeno na sajtu NAT 1. marta, u kojem tvrde da su zamerke Srbiji uglavnom formalnog i načelnog karaktera i da je bila samo jedna ozbiljna primedba.

Posebno neozbiljno u tom saopštenju je umanjivanje značaja ovakve odluke konstatacijom da smo sada na nivou zemalja koje nisu članice EU (!?), tj. da smo sada na nivou Albanije, Bosne, Moldavije i sličnih zemalja, iako smo do sada bili na istom nivou kao najrazvijenije zemlje Evrope.

 

IZVOR: „Blic“ 03.03.2020.

O Milan Trbović

Pročitajte

Pravo na topli obrok i regres radnika sa minimalnom mesečnom zaradom