Početna » Zanimljivosti » У скупштинској процедури пет просветних закона

У скупштинској процедури пет просветних закона

На помолу значајне промене у просвети: гимназија у Сремским Карловцима (Фото Анђелко Васиљевић)

 

Матура уместо пријемних испита, настава код куће и на даљину, регулисан штрајк наставника…

Пред посланицима Скупштине Србије данас ће се наћи сет од пет просветних закона, којима се након пуне две деценије уноси низ новина у образовни систем Србије. Поједини закони из овог пакета, чија је измена предложена, на снази су од 1992. године, а нова решења морала су да се ускладе да реалношћу у учионицама и недавно усвојеном Стратегијом развоја образовања Србије до 2020. године.

Упркос предностима на које непрекидно указују представници просветне власти, расправа о овим законима биће у сенци незадовољства синдиката просветних радника, који су за сутра најавили протест испред Министарства просвете и затражили оставку министра Жарка Обрадовића. Синдикати сматрају и да предложена законска решења имају неке добре стране, међу којима су полагање опште матуре за ученике средњих стручних школа, а уважени су и предлози синдиката око плаћања прековременог рада и растерећења ученика смањењем броја часова.

А у ишчекивању расправе, навешћемо који се то закони мењају после дуго времена и које су кључне новине:

1. Закон о образовању одраслих – Србија ће први пут добити један овакав закон, а значајно је и што се први пут регулише област неформалног и информалног образовања (самостално стицање знања, способности и вештина у свакодневном животном, радном и социјалном окружењу, признавање компетенција и квалификација стечених неформалним програмима). Примењиваће се од 1. јануара 2014. године, а биће формиран и регистар свих институција у овој области.

2. Закон о основном образовању и васпитању – примењивати ће се од од школске 2013/2014. године. Закон о основној школи донет је далеке 1992. године иако је мењан неколико пута до сада. Као новине, уводи се настава код куће и на даљину, чиме је дата могућност да родитељ, односно старатељ организује свом детету основно школско образовање и васпитање код куће. Прописано је вредновање квалитета рада школе. Први пут се уређује подела школа по типу: постојаће јавне и приватне, као и страна, односно национална (домаћа).

3. Закон о средњем образовању и васпитању – такође донет 1992. године, а нови је у плану да се примењује од нове школске године. Предлогом закона је појачана улога локалне самоуправе, али и целокупне друштвене заједнице у разним аспектима живота и рада ученика и школе. Препозната је потреба да се појача превенција када је у питању насиље, алкохолизам, наркоманија, малолетничка деликвенција. Појачана је улога родитеља, као и ученичких организација у школама.

Задржана су решења да у гимназији ученик може да има до 31 час наставе недељно, у стручној и уметничкој школи до 33, осим у школи која остварује програме балетског образовања где ученик може да има до 41 час. Настава се изводи у одељењу до 30 ученика, а у једном одељењу могу да буду највише до два ученика са сметњама у развоју. Овим законом се ближе уређују испити на основу којих се завршава одређени ниво образовања и то: општа матура, стручна и уметничка матура, завршни испит средњег стручног образовања, специјалистички и мајсторски испит.

4. Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања – предложено је оснивање Агенције за образовање и васпитање, која би пратила испуњења општих принципа и циљева, остварења стратешких праваца развоја и унапређења целокупног система образовања и васпитања. Ову агенцију би оснивала влада. Предлаже се формирање школа вежбаоница ради унапређивања основног образовања наставника, као и да се не може расписати конкурс за пријем у радни однос док се не испита могућност преузимања запосленог који остане нераспоређен или који ради са непуном нормом часова.

5. Закон о изменама и допунама закона о ученичком и студентском стандарду – предлаже се повећање захтева у погледу успеха постигнутог у току студија, па ће услов за стипендију бити просечна оцена 9 а не 8,5 као до сада. Ради заштите материјалног положаја студената који постижу високе резултате у току студија, није предложено да се истовремено измени и решење за студентски кредит, тако да је просечна оцена најмање 8,50 остала и даље услов за ослобађање од отплате добијеног студентског кредита.

Предложене новине

 

– финансирање по броју ученика

– мањи број часова за основце

– наставник који штрајкује мора да држи час 30 минута

– настава код куће и на даљину

– јавне, приватне, националне и стране школе

– услов за студентске стипендије просек 9,00

 

Сандра Гуцијан

Извор: Политика

O Kancelarija SPRV

Pročitajte

Бодовање по успеху из основне школе најправедније

Помоћник министра просвете и председник Републичке уписне комисије Зоран Костић изјавио је јутрос да је ...