Учитељи све старији

Најновији извештај Европске комисије о учитељској професији показује да су плате све ниже и да се све мање младих опредељује за овај позив

Већина од укупно пет милиона европских учитеља (наставника) старија је од 40 година. Они су у школи од 20 до 30 сати недељно, сами бирају наставне методе и садржај наставе, а минимална зарада је нижа од БДП по становнику, што утиче на то да се све мање младих опредељује за учитељски позив. Оно што је закључак у већини европских земаља јесте тенденција пада броја студената и дипломаца у области образовања, што би могло да доведе до недостатка наставног особља у будућности, нарочито ако се узме у обзир чињеница да се у многим земљама већина тренутно запослених учитеља спрема за пензију.

У Србији, с друге стране, учитељи раде 40 сати недељно, плате су од 45.000 до 54.000 динара, интересовање младих за индекс учитељских факултета јесте велико, али је велика и незапосленост. Унија синдиката просветних радника Србије тврди да је у овом тренутку око 5.000 наставника и учитеља стекло услов за пензију, али су и даље у учионицама. Ово су подаци из најновијег извештаја Европске комисије о учитељској професији у 32 европске земље (чланицама ЕУ, Хрватској, Исланду, Лихтенштајну, Норвешкој и Турској), који су прикупљени кроз „Еуридику” – мрежу школских система, Еуростат (Европска статистичка агенција), као и кроз резултате међународних истраживања попут ПИСА и ТИМСС-а.

У извештају се наводи да се учитељи у већини земаља запошљавају на основу уговора о раду, али и да су у Шпанији, Грчкој, Француској и Кипру практично државни службеници са доживотно гарантованим запослењем. Жене чине већину наставног кадра, око 70 одсто, а у Бугарској, Чешкој, Естонији, Холандији, Аустрији, Норвешкој – половина учитеља је старија од 60 година. Посебно је низак проценат учитеља млађих од 30 година у Немачкој, Италији и Шведској.

Када је реч о зарадама, половина чланица ЕУ награђује учитеље повишицама уколико покажу изузетне резултате, а за достизање максималне зараде, потребно је од 10 (Данска, Велика Британија, Естонија) до 34 година (Шпанија, Италија, Аустрија, Мађарска…) година. У већини земаља максимална плата се добија после 15-20 година рада, а плате почетника су дупло ниже од плата најискуснијих колега. Учитељи углавном сами бирају наставне методе и садржај наставе, а већина земаља ЕУ је дефинисала које вештине и знања учитељ мора да има како би добио посао и напредовао у струци, укључујући и познавање педагогије, спремност за тимски рад и способност добре комуникације с колегама. Наставницима на почетку каријере препоручује се рад са менторима, односно искусним учитељем дужег радног стажа. Како би се млади задржали у професији, у 29 земаља су раширене мере подршке, које осим рада са ментором, укључују и редовне разговоре о проблемима, помоћ при планирању лекција, посете другим школама…

– У Србији је државна служба на цени, тако да постоји велико интересовање младих. Колико нам је познато, учитељски факултети увек попуне уписне квоте и то у првом кругу – каже Петар Анокић, председник УО Савеза учитеља Србије.

Он објашњава да ова организација не поседује податке о старосној и полној структури учитеља, али да је општи утисак да жене доминирају, чак у 90 одсто случајева и да највише има младих и старих учитеља, а да се изгубила средња генерација.

– Наше плате су пристојне, иако би свакако могло да буде боље. Оно чиме учитељи нису задовољни јесу услови рада и сматрају да би ту држава морала више да се потруди. Београд одскаче, али је у великом броју школа, нарочито у малим срединама реалност да школа нема мокри чвор и фискултурну салу, или да општина потроши новац предвиђен за јубиларне награде просветним радницима – објашњава Анокић.

Он додаје да је развијен систем стицања звања, али који не прати и повећање плате, што је предвиђено законом. На наше питање каква је ситуација са младим учитељима, да ли их неко подржава када једном добију радну књижицу, Анокић одговара да у закону постоји обавеза да млади добију ментора на почетку каријере, али да се то у школама не практикује, односно да зависи од школе до школе.

На крају овог извештаја, Европска комисија позива све државе да унапреде почетну обуку наставника и да им пруже што већу професионалну подршку. У Србији постоје слични планови, зацртани у Стратегији развоја образовања Србије до 2020. године: предвиђа се виши квалитет уписаних студената, стипендије за оне који студирају за дефицитарне наставничке профиле, сигурност запошљавања… Такође је намера просветних власти да што пре почне да се примењује систем напредовања наставника, засновано пре свега на увођењу у праксу иновација и побољшања процеса наставе који дају боље резултате ученика (примена новина, налажење нових решења за учење оних делова градива који стварају тешкоће, налажење решења за бољи успех ученика из социјално-културно неповољних средина, стварно увођење инклузивног образовања…).

Сандра Гуцијан

Извор: Политика