Унија СПРС: Ражањ, по трећи пут

Пон, апр 2, 2012

 

Од како су Унију СПРС, која је у прошлој деценији водила највећу синдикалну

борбу у просвети, напустили ФБГ, ФБОШ и СПРВ (њени оснивачи), на

просветној синдикалној сцени десиле су се чудне ствари. Помериле су се

границе синдикалног деловања и удруживања, а тиме и многе стечене

синдикалне вредности дошле у питање.

Први неочекиван догађај: У Новом Саду (15. Марта 2012) потписана је Декларација

о сарадњи синдиката ФБГ, ФБОШ и СПРВ, што представља највећи синдикални

потрес у образовању, још од 1999, када је Унија СПРС основана од стране истих

ових синдиката. Затим, у Београду се окупљају синдикати свих београдских школа

(без обзира на припадност великим синдикатима). Представници свих синдиката

просвете Београда састају се и разговарају о заједничким проблемима… сви осим

малобројних представника Уније СПРС у Београду.

Унија СПРС већ годинама пати од непрепознавања ситуације. Услед тога,

напуштају је читави регионални синдикати, а она реагује покушајима разбијања

синдиката који су је напустили, уместо да се труди да препозна узроке због којих

је напуштају њени оснивачи. Садашњи председник Уније лично шаље писма

директорима школа, у којима обавештава директоре да је он поставио председнике

синдиката у школама, да директор има обавезу да пребацује чланарину Унији,

без иступница из синдиката у којем су запослени били (или су још увек чланови)

и без нових приступница. Тиме, Унија СПРС показује да је, уместо очекиваног

умног реформатора образовања, за свог председника изабрала и добила то што је и

тражила: синдикалног апаратчика који сам себе назива просвећеним апсолутистом

(у доба ICT-а!!!!) и у томе, на жалост и на пропаст, види будући просперитет Уније

СПРС .

Не имајући никакву визију, Унија СПРС понавља своју (на дужи рок)

катастрофалну грешку из претходних периода избора у Србији, склапајући по

трећи пут коалицију са неком политичком странком, јер су досадашњи договори са

неким другим странкама пропали.

Први пут, године 2007, тадашњи председник Уније СПРС Леонардо Ердељи је, без

знања икога, у име Уније СПРС потписао споразум са политичком странком ДС

о богтепитачему. Ражањ, по први пут! ФБГ је због тога тражио његову смену, али

безуспешно.

Други пут,исти председник Уније СПРС је буквално роштиљао на ливади са

новопеченим министром просвете Обрадовићем, у Крушевцу граду, без одобрења

икога, а богтепитазашто. Ражањ, по други пут!

Сада, актуелни председник Уније СПРС Драган Матијевић, декларисани

просвећени апсолутиста у синдикалном смислу, који очекује да, у ери ICT-

а, деспотује синдикатом у маниру „добронамерног, просвећеног, поштеног и

свемоћног владара, like „све за народ, ништа од народа“, има у џепу споразум са

политичком групацијом „Српске двери“, шта год то значило. Не постоји одлука

Уније СПРС на основу које је Драган Матијевић са било којом политичком

странком смео да потпише било какав споразум о прихватању тзв. „стратегије

образовања“. Ражањ, по трећи пут!

На овај начин се једино може објаснити како је могуће да најмасовнији синдикат

просвете прошле године два месеца кобејаги води штрајк (који уствари све

време води њега), а да на крају не добије ништа: нити медије, нити преговоре,

нити паре. Док њени најбројнији чланови слушају о томе како би требало да су

срећни што су у репрезентативном синдикату, тај исти репрезентативни синдикат,

без интелектуалног потенцијала који би гарантовао било какву визију, без

проблема пристаје на старе коефицијенте и на продужење Колективног уговора, уз

роштиљијаду. Чланство се, у свему томе, не пита ни за шта.

У својој немоћи што је многи напуштају, Унија СПРС прибегава најприземнијем

сплеткарењу: по Војводини шири приче да се СПРВ распао. Већина запослених у

Зрењанину, Бачкој Паланци и Ковину и не знају да нису више у СПРВ, односно,

да њихови председници тврде да они нису у СПРВ. Судећи по чланарини,

СПРВ је изгубио четвртину чланства. Судећи по причама Уније СПРС, СПРВ

је изгубио пет четвртина чланства. Шта је меродавно? Ко има ингеренције да

пребацује приступнице, без знања запослених? Ко има ингеренције да шаље писма

школама и да анонимно позива људе оговарајући им председнике? Да ли је то

ниво запослених у просвети? Да ли је то ниво досадашњег најјачег просветног

синдиката? Да ли то спада у синдикалну борбу?

По Београду, Унија СПРС већ две године шири приче да се ФБГ свео на само

300 чланова и да све гимназије прилазе Унији СПРС. Унија СПРС просто не

може да опрости ФБГ-у и СПРВ-у на њиховом легитимном иступању. Такође,

ни Форуму средњих стручних школа Београда (ФССШБ) не цветају руже, јер је

његов председник „пред одстрелом“: „узвишени“ Статутарни одбор Уније СПРС ће

ускоро разматрати о искључењу из Уније СПРС председника једне од најважнијих

њених чланица, која броји преко 1 700 чланова!! Живео Савез комуниста!!!!

Оног момента када ФССШБ буде иступио из Уније СПРС, она ће се свести на

Поморавски, Расински, Нишавски, Јабланички и Пчињски округ, јер ће из Уније

СПРС, по систему спојених судова, изаћи и синдикати Крагујевца, Панчева,

Пожаревца и шире околине.

Велики штрајкови (као што је био штрајк у 2011) увек коштају много. Сви искусни

и одговорни руководиоци синдиката би морали то да знају. Добије се на кратко

– изгуби се на дугачко! Навешћемо први пример: Унија СПРС је за два месеца

прошлогодишњег штрајка (не)заслужено добила 4 000 нових чланова (јер је

бунт просветних радника био аутентичан, искрен и његов потенцијал је увелико

надмашио капацитете Уније СПРС) , а затим је иста та Унија СПРС изгубила

око 10 000 старих чланова (јер су се током штрајка показале све слабости Уније

СПРС, које су кулминисале огромним незадовољством свих синдиката Београда и

Војводине). Навешћемо и други пример: у време штрајка, Унији СПРС приступило

је око 30 београдских основних школа, а затим ју је напустила половина њих, због

преправљања печата и кривотворења записника.

Шта рећи на крају?

 

Чланак са сајта ФБГ