Жеље ускладити с бодовима

Мада су овогодишњи осмаци тек трећа генерација која на крају обавезног школовања полаже завршни испит,ипак још постоји довољно сличности уписа у средњу школу овогодишње и ранијих генерација петнаестогодишњака,па и подаци с ранијих уписа могу служити за поређења и претпоставке које и овогодишњим кандидатима за средњошколце могу помоћи.

У тим поређењима интересантно је да је излазност на завршни испит већа него што је била на квалификациони, што је и нормално јер је завршни обавезан, а квалификациони није био, него су морали да га полажу само кандидати за средње стручне школе и гимназије. Истина, из године у годину повећавао се проценат излазности и на квалификациони испит, па је тако 2005. године на њему било тек нешто више од три четвртине популације, док је на последњи квалификациони испит, 2010. године изашло 85,5 одсто тадашње популације. На првом завршном испиту било их је 98,2 одсто,а лане 98,8 одсто.

Интересантни су и подаци о проценту ученика који су и на једном и на другом испиту освајали више од пет бодова по тесту. Док је постојао квалификациони испит, овакви ученици имали су и предност при рангирању, док код завршног испита таква бенефиција не постоји. Разлог за укидање ове предности вероватно лежи и у чињеници да се због ње није повећавао број ученика с више од пет бодова по тесту, него је опадао, па је са 88,3 одсто у 2005. години, у 2010 спао на 75,6 одсто, да би на првом завршном испиту, оваквих ученика било скоро 91 одсто.

У односу на квалификациони, завршни испит има и боље резултате појединачно по тестовима. Тако је просечан број бодова из матерњег језика на последњем квалификационом испиту био 12,9, док је на првом завршном, био 14,1, а лане 13,27 док је из математике ова разлика у корист завршног испита била још већа, али је лане просек бодова на овом тесту пао на ниво последњег квалификационог. Наиме,ту се просек са 10,3 из 2010. године, 2011. попео на 13,2, док је лане пао на 10,44. А када се ови просечни бодови са оба теста саберу стиже се до чињенице да су на последњем квалификационом испиту осмаци у просеку имали 23,2 бода, на првом завршном, просек им је био 27,3 бода, а лане 23,71 бода.

Ипак, бољи успех на завршном, него на квалификационом испиту, није до сада значио и више испуњених жеља за наставак школовања. Наиме, док се 2010.године, после последњег квалификационог испита, на смерове које су на својој листи жеља навели као прве, уписало 61,4 одсто свршених осмака, после првог завршног испита их је своју прву жељу испунило 57,7 одсто, а лане 60,78 одсто свршених осмака. Нешто боља ситуација је са уписаним на неку од прве три жеље. После последњег квалификационог испита 2010. године таквих је било 85,2 одсто, после првог завршног испита проценат је пао на 82,3 одсто, али се лане попео на 86,91 одсто. Разлоге за овакве податке стручњаци ће вероватно помно тражити у наредном периоду, а један би свакако могао бити и у томе да су мали матуранти склони да због већег броја бодова на завршном испиту, занемаре чињеницу да по основу успеха у основној школи и нису баш сакупили много бодова, те на чело своје листе жеља ставе смерове о којима пре завршног испита нису ни размишљали. Са друге стране, још увек оцене из основне школе носе више бодова него успех на завршном испиту.

Д. Девечерски

Извор: Дневник