Дневнице наставницима или нема екскурзија

Предлог Министарства просвете да родитељи не плаћају дневнице наставницима просветари критикују, а родитељи хвале и траже да надокнаду плаћа ресорно министарство.

Укидање дневница за наставнике који воде децу на излете и рекреативну наставу изазвало је бурне реакције јавности, а то најбоље илуструје и податак да је најчитанији чланак на сајту „Политике” био управо текст о овом предлогу Министарства просвете. Углавном опречни ставови сучељавају два табора – родитеље и просветне раднике. Препоруку просветног врха да се васпитачима у вртићима и запосленима у основним школама не плаћају накнаде за „даноноћну бригу о деци” родитељи су дочекали са одобравањем, док школски радници негодују. Родитељи сматрају да овим дневницама наставници себи само увећавају плату, да о деци морају да брину док су на настави у природи или екскурзији, и да мора да постоји фиксни а не произвољни износ накнаде за њих коју ће плаћати држава – а не маме и тате.

Просветни радници сматрају да ће ова одлука убрзати процес укидања екскурзија. Нелогично им је што просветна власт препоручује да накнаду могу да узму викендом али не и радним данима када им се рачуна редовни лични доходак, иако су на екскурзији. Питају да ли то значи да кад је разредни са одељењем на рекреативној настави у току радног дела недеље треба да брине о деци само осам сати дневно и ни минута више јер му то неће бити плаћено?

– То је крајњи цинизам. Уредба о накнадама прописује да наставници, као и други државни службеници, могу да добију одређену дневницу. Наставнику на рекреативној настави од понедељка до петка за осам сати рада следује редовна плата, а за преосталих 16 сати које проводи са децом може да добије дневницу од 2.135 динара, чија је пуна цена за дане викенда око 2.900 динара. Ово је пример, немам пред собом тачне бројеве – образлаже за „Политику” Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете.

Надлежни за образовање не крију намеру да брисањем наставничких дневница са рачуна учине јефтинијим ђачка путовања да би више родитеља могло да их приушти деци. Оцењују и да би се тиме онемогућило „скривање” директора иза одлуке савета родитеља о висини накнаде за просветаре која се разликује од школе до школе.

– Упутство каже: требало би, ваљало би, било би добро – али није обавезујуће. Наставници могу да се оглуше и неће сносити законске последице, али ми ћемо увек постављати питање да ли је морално да узимају по детету толико новца у радно време које је предвиђено наставним планом и програмом и за шта примају плату. Прича да наставник чува децу, да их пази, купа, облачи – јесте прича за малу децу. Брига о деци је део посла васпитача и учитеља у школи, на излету, рекреативној… Нема ту разлике – истиче Антонијевић.

Он приговара да нема критеријума по којима савет родитеља одређује цену дневнице за наставнике и сумња да брижност просветног радника зависи од новчане накнаде.

– Ако неће да воде ђаке на екскурзије без дневница на које су навикли, нека тако кажу. Тај вид наставе није обавезан. Дневнице наставницима не плаћа министарство него школа. Ко им је до сада плаћао 3.000, 4.500 или 5.000 динара по ученику, а тај новац је био урачунат у цену аранжмана. Савет родитеља има право да одлучи о висини накнаде наставницима, нисмо ми против дневница него је суштина да оне не премашују дневнице прописане законом – објаснио је Љубиша Антонијевић.

Када се на рекреативној разболе сви ђаци

Када се на рекреативној настави разболе готово сви ђаци опис и обим посла учитељица највише личи на материнство. Лане су тако на Тари вирус покупили ученици трећег разреда ОШ „Вук Караџић” и настава у природи претворила се у боловање школараца.

– После четири дана из мог одељења разболело се 16, а из колегиничиног 14 деце. Истовремено смо бринуле и о ђацима које није закачио вирус. Нон-стоп једна од нас је мерила, друга скидала температуру ученицима. У међувремену један ђак је пао и расекао се, како је видео крв изгубио је свест, а докторки се учинило да је то епилептични напад и те ноћи смо завршили у болници у Ужицу. Док је једна учитељица била напољу са здравом децом, друга је проверавала да ли су покривени они који леже у креветима, да ли су попили чај, ручали, ознојили се па треба да се пресвуку… Дакле, наш посао на рекреативној није само да се прошетамо са ђацима и остатак дана преседимо – дочарава Драгана Кузмановић, учитељица у ОШ „Вук Караџић”, иза које је две деценије радног стажа и много оваквих примера.

Пожртвованост учитељица није прошла неопажено. Савет родитеља је захтевао да им се јавно захвали и да им се ове године повећају дневнице, каже Владимир Стојкоски, члан овог савета.

Као родитељ Стојкоски истиче да рекреативна настава није социјална категорија:

– Ко има новца иде, ко нема не иде. Постоје бесплатне екскурзије које се деле на више ученика, постоји регресирање трошкова за децу која су из сиромашнијих породица, центар за социјални рад плаћа ђачка путовања за социјално угрожене ђаке а за сву ту децу, ако ћемо поштено, наставници не узимају дневнице.

Форум гимназија: Дневнице нису брига министарства

– Тврдње Министарства просвете о дневницама на које наставници имају или немају право подједнако су злонамерне и нестручне. Наставници не примају дневнице од државе нити од школа, већ од родитеља. Оне нису предмет бриге министарства, нити оно може да их да или ускрати. Накнаде су регулисане Правилником о екскурзијама тако да родитељи одређују висину накнада за наставнике – саопштио је Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија.

Извор:   Политика