КО НАМ ТО БРАНИ ДА БУДЕМО ЉУДИ ?!

Јуче, 29.11.2024. године су грађани у многим градовима широм Србије у тишини, достојанствено одали почаст жртвама тешке трагедије која се 1. новембра догодила на Железничкој станици у Новом Саду, када је приликом пада надстрешнице  погинуло 15 људи. У том цивилизованом и надасве хуманом и саосећајном чину учествовале су и многе наше колеге просветни радници и чланови нашег СПРВ, на које сам поносан!

Министарка просвете је изјавила да ће сносити последице наставници који су приморавали ученике да изађу на протест, којим се тражи правда и одговорност оних, због којих је 15 особа погинуло приликом пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду! Министарка, несрећница не зна, да ми, поред тога што образујемо, такође  и васпитавамо наше ученике у наставном процесу, да буду пре свега часни и достојанствени људи, који саосећају са патњом својих ближњих и да их на то не треба терати, како она изјављује! Она не зна, да ми, наставници учимо нашу децу правим животним вредностима, које има сваки онај грађанин који воли своју државу! И зато сматрам изјаву министарке, да ће сносити последице они који су јуче приморали ученике да иду на протесте,  бестидну а директоре удворицама ове власти, који малтретирају просветне раднике у вези са изјавом министарке, највећим  друштвеним талогом, коме није место у просвети! Пре свега као човек сам згрожен над поступцима власти према одговорним и савесним грађанима наше Србије а као председник СПРВ затражићу  достојанствен одговор на овакву репресију, нашег републичког синдиката!

Они који нам замерају за нашу емпатију и људскост треба да знају, да кад пострада невино један грађанин наше Србије, то је исто као да смо сви ми пострадали и доживели личну и породичну трагедију! Само грађани који тако осећају, имају право на срећну и слободну државу!

Човек
Милан Трбовић, проф.