Potezima Vlade Srbije (čitaj predloženim zakonima od strane Vlade Srbije, koji su logično usvojeni na sednicama Skupštine Srbije, jer stranke iz Vlade imaju većinu u parlamentu), najviše su pogođeni prosvetni radnici. Što bismo rekli, uvek je bilo , ali ovako nikad nije bilo!
Radi podsećanja krenimo od famoznog novousvojenog Zakona o radu, koji je stupio na snagu 29. jula 2014. godine (čudnom koincidencijom, kada su svi prosvetni radnici , kao i većina radnika u Srbiji bili na godišnjem odmoru). Najgori i najrestiktivniji Zakon o radu u Srbiji, koji pamtimo. Ovaj Zakon (važi od 1. Avgusta 2014. godine) je loš za radnike a posebno po tome , što se u skladu sa tim Zakonom, minuli rad obračunava samo za period na trenutnom radnom mestu. Ovakvom odrednicom u novom Zakonu o radu najgore su prošli profesori u srednjim stručnim školama i svi oni profesori i radnici, koji su jedan deo radnog veka proveli u drugim firmama. Stoga je dužnost sindikata, da insistira da se takva odrednica u Zakonu o radu što pre ukine i da se minuli rad obračunava na osnovu ukupnog radnog staža zaposlenog. U novom Zakonu o radu napravljena je najveća besmislica, zbog koje je profesor stručne grupe predmeta, koji je jedan deo radnog veka proveo na radnom mestu gde se stiču izuzetna stručna i praktična znanja, kažnjen za svoju stručnost jer mu se taj broj godina rada proveden na radu ne računa u (pre)minuli rad! Dešava se da inženjeri, lekari, informatičari, koji su se posle višegodišnjeg stručnog rada zaposlili u školi, zbog Novog Zakona o radu izgube dobar procenat ličnog dohotka. Na primer, ako je profesor u školi pre zaposlenja u školi proveo 25 godina u nekoj firmi ili dugoj ustanovi na random mestu, on je izgubio 10% zarade.
Ako se tome doda Zakon o smanjenju plata i penzija , koji je stupio na snagu od 1.11.2014. godine, taj nesrećni profesor je izgubio više od 20% zarade, koju je imao do 1.08.2014. godine. Tako imamo slučajeve u prosveti gde je profesor izgubio 10000 dinara, pa i više mesečne zarade, koja je ionako bila mala.
Koji zaključak možemo da izvedemo iz toga?! Ovoj vlasti pa samim tim i državi očigledno ne trebaju obrazovani i stručni ljudi, jer oni „samo opterećuju državu“, a najobrazovaniji je kadar u prosveti, naime oko 75% zaposlenih u prosveti ima visoku stručnu spremu. Stoga je poražavajuća činjenica da svakodnevno Srbiju napušta na stotine obrazovanih i stručnih kadrova u potrazi za sredinom gde se stručnost ceni, jer u Srbiji za takve kadrove budućnosti nema.
Što se tiče pregovora četiri reprezentativna predsednika sa Ministarstvom prosvete rezultati pregovora su istovetni odnosom aktuelne vlasti prema prosveti i obrazovanju.
Prosveta je u poslednjih 25 godina uvek bila na društvenoj lestvici kao branša loše kotirana a sada smo dotakli dno dna. Ako se ne potpiše ni PKU profesori će biti i obespravljeni i osiromašeni bez bilo kakve perspektive za život i rad u ovoj državi.
Štrajk sada više nije samo sindikalna već pre svega moralna obaveza svakog zaposlenog prosvetnog radnika, jer već ionako ponižene profesore svojim nekorektnim i sračunato autističnim stavom još više ponižavaju predstavnici Ministarstva prosvete. Naime, nije potpisan već u decembru dogovoren PKU, gotov nacrt Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je izradila radna grupa sastavljena od predstavnika: Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, reprezentativnih prosvetnih sindikata, Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije i drugih stručnih institucija, nije na javnoj raspravi i očigledno ga Vlada neće proslediti Skupštini na usvajanje, o Zakonu o platnim razredima nema ni govora….
Kako uspostaviti socijalni dijalg sa Ministarstvom prosvete i Vladom, kada ministar prosvete neće da potpiše već dogovoren PKU, a iz Vlade ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički poručuje profesorima da može dostojanstveno da se živi i radi sa mesečnom platom od 39000 dinara, dok minstar finansija Vujović takođe poručuje profesorima da se preispitaju kolko rade?! I zato nema drugog rešenja u ovom trenutku osim štrajka i to štrajka svih članova reprezentativnih sindikata i što večeg broja prosvetnih radnika koji nisu sindikalno organizovani.
Predsednik SPRV
Milan Trbović, prof.