Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine
Potezima Vlade Srbije (čitaj predloženim zakonima od strane Vlade Srbije, koji su logično usvojeni na sednicama Skupštine Srbije, jer stranke iz Vlade imaju većinu u parlamentu), najviše su pogođeni prosvetni radnici. Što bismo rekli, uvek je bilo , ali ovako nikad nije bilo!
Radi podsećanja krenimo od famoznog novousvojenog Zakona o radu, koji je stupio na snagu 29. jula 2014. godine (čudnom koincidencijom, kada su svi prosvetni radnici , kao i većina radnika u Srbiji bili na godišnjem odmoru). Najgori i najrestiktivniji Zakon o radu u Srbiji, koji pamtimo. Ovaj Zakon (važi od 1. Avgusta 2014. godine) je loš za radnike a posebno po tome , što se u skladu sa tim Zakonom, minuli rad obračunava samo za period na trenutnom radnom mestu. Ovakvom odrednicom u novom Zakonu o radu najgore su prošli profesori u srednjim stručnim školama i svi oni profesori i radnici, koji su jedan deo radnog veka proveli u drugim firmama. Stoga je dužnost sindikata, da insistira da se takva odrednica u Zakonu o radu što pre ukine i da se minuli rad obračunava na osnovu ukupnog radnog staža zaposlenog. U novom Zakonu o radu napravljena je najveća besmislica, zbog koje je profesor stručne grupe predmeta, koji je jedan deo radnog veka proveo na radnom mestu gde se stiču izuzetna stručna i praktična znanja, kažnjen za svoju stručnost jer mu se taj broj godina rada proveden na radu ne računa u (pre)minuli rad! Dešava se da inženjeri, lekari, informatičari, koji su se posle višegodišnjeg stručnog rada zaposlili u školi, zbog Novog Zakona o radu izgube dobar procenat ličnog dohotka. Na primer, ako je profesor u školi pre zaposlenja u školi proveo 25 godina u nekoj firmi ili dugoj ustanovi na random mestu, on je izgubio 10% zarade.
Ako se tome doda Zakon o smanjenju plata i penzija , koji je stupio na snagu od 1.11.2014. godine, taj nesrećni profesor je izgubio više od 20% zarade, koju je imao do 1.08.2014. godine. Tako imamo slučajeve u prosveti gde je profesor izgubio 10000 dinara, pa i više mesečne zarade, koja je ionako bila mala.
Koji zaključak možemo da izvedemo iz toga?! Ovoj vlasti pa samim tim i državi očigledno ne trebaju obrazovani i stručni ljudi, jer oni „samo opterećuju državu“, a najobrazovaniji je kadar u prosveti, naime oko 75% zaposlenih u prosveti ima visoku stručnu spremu. Stoga je poražavajuća činjenica da svakodnevno Srbiju napušta na stotine obrazovanih i stručnih kadrova u potrazi za sredinom gde se stručnost ceni, jer u Srbiji za takve kadrove budućnosti nema.
Što se tiče pregovora četiri reprezentativna predsednika sa Ministarstvom prosvete rezultati pregovora su istovetni odnosom aktuelne vlasti prema prosveti i obrazovanju.
Prosveta je u poslednjih 25 godina uvek bila na društvenoj lestvici kao branša loše kotirana a sada smo dotakli dno dna. Ako se ne potpiše ni PKU profesori će biti i obespravljeni i osiromašeni bez bilo kakve perspektive za život i rad u ovoj državi.
Štrajk sada više nije samo sindikalna već pre svega moralna obaveza svakog zaposlenog prosvetnog radnika, jer već ionako ponižene profesore svojim nekorektnim i sračunato autističnim stavom još više ponižavaju predstavnici Ministarstva prosvete. Naime, nije potpisan već u decembru dogovoren PKU, gotov nacrt Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je izradila radna grupa sastavljena od predstavnika: Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, reprezentativnih prosvetnih sindikata, Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije i drugih stručnih institucija, nije na javnoj raspravi i očigledno ga Vlada neće proslediti Skupštini na usvajanje, o Zakonu o platnim razredima nema ni govora….
Kako uspostaviti socijalni dijalg sa Ministarstvom prosvete i Vladom, kada ministar prosvete neće da potpiše već dogovoren PKU, a iz Vlade ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički poručuje profesorima da može dostojanstveno da se živi i radi sa mesečnom platom od 39000 dinara, dok minstar finansija Vujović takođe poručuje profesorima da se preispitaju kolko rade?! I zato nema drugog rešenja u ovom trenutku osim štrajka i to štrajka svih članova reprezentativnih sindikata i što večeg broja prosvetnih radnika koji nisu sindikalno organizovani.
Predsednik SPRV
Milan Trbović, prof.
