Nacrt Zakona o štrajku

Nacrt novog Zakona o štrajku, koji je od nedavno prezentovan javnosti, već je izazvao negativne reakcije sindikalaca koji tvrde da nam taj zakon ne treba i da će njegovim usvajanjem biti pogoršan položaj radnika. Svoje zamerke i sugestije sindikalci su izneli na javnoj raspravi održanoj u Nišu, na kojoj su govorili i predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Nacrt zakona o štrajku je pripremila radna grupa koju su činili predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Inspektorata za rad, SSSS, Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ i UPS.

Nacrtom Zakona o štrajku nezadovoljni su sindikati koji nisu učestvovali u izradi, zato što se ograničava mesto, produžava rok za najavu, a obavezni su i miritelji. Prema mišljenju pojedinih sindikalaca, ovaj Zakon se u trećini svojih odredbi bavi ograničenjima prava na štrajk. Pritom je nejasno definisan minimum procesa rada, koji je ovim zakonom predviđen. Ograničava se i pravo da mesto štrajka bude izvan prostorija jer već postoje zakoni koji uređuju javna okupljanja i nema potrebe da se zabranjuje da komunalci štrajkuju ispred opštine, a medicinari ispred Fonda ili Ministarstva. Predviđeno da u vreme štrajka u svim „delatnostima od javnog interesa“ mora da postoji minimalni proces rada, ali se nigde nijednim propisom ne definište šta sve spada u te delatnosti. Na taj način se daje pravni osnov za uvođenje minimuma procesa rada u praktično sve delatnosti.

Najbolju ocenu nacrta Zakona je dao Nebojša Rajković, generalni sekretar Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata. On tvrdi da je Nacrt neusaglašen sa drugim zakonima i da obesmišljava štrajk brojnim preprekama, procedurama i besmislenim vremenskim rokovima:- „Iz nejasnih razloga, propisuje se da štrajk može da počne tek po isteku 12 dana od dana prijavljivanja. Ograničava se i pravo da mesto štrajka bude izvan prostorija jer već postoje zakoni koji uređuju javna okupljanja i nema potrebe da se zabranjuje da komunalci štrajkuju ispred opštine, a medicinari ispred Fonda ili Ministarstva.“

Priprema ovakvog Zakona se odvija u društvu gde i dalje postoji pitanje, da li dužnik treba da plati dug i da li poslodavac treba da plaća doprinose za svoje radnike. Pritom nas opominju slike očajnika koji sebi zabijaju eksere u ruke, odsecaju prste, leže po prugama i štrajkuju glađu. Seljake niko nebi čuo da su ostali na njivama, a zašto bi iko čuo za prosvetne radnike koji su najugroženija kategorija od svih visokoobrazovanih u našoj zemlji.

Na kraju ćemo citirati našeg filozofa Milana Uzelca:“Ako je svako postojanje čudo, današnje postojanje našeg naroda pravo je planetarno čudo. Možda, imajući upravo to u vidu, neki nastoje da reformišu sve: videći nas kao aveti, kao izraz pravog transkosmičkog ništa, pa misle da smo prašina koju treba obrisati sa ovih predela pre konačne rasprodaje.“

Kancelarija SPRV

U Novom Sadu

25.07.2013.