Beograd – Samo u Beogradu na listi tehnoloških viškova nalazi se skoro 740 prosvetnih radnika, a škole su iskazale potrebe za oko 420 nastavnika, s tim što najmanje 100 od tog broja može da bude angažovano na određeno vreme. Time se ne rešava problem tehnoloških viškova, jer će ti ljudi biti jedno vreme na zameni – upozorava Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.
On za Danas ističe da niko u ovom trenutku ne može precizno da kaže koliko će prosvetnih radnika od jeseni ostati bez dela norme i bez ijednog časa, tako da su procene nekih sindikata da je reč o najmanje 700 ljudi nepouzdane.
Iz Ministarstva prosvete najavljuju da će za nekoliko dana biti poznat broj tehnoloških viškova u Srbiji, a iz sindikata upozoravaju da sve škole nisu dostavile podatke školskim upravama, iako su bile obavezne da to učine do 15. avgusta.
Na listi za grad Beograd nalaze se nastavnici svih profila – učitelji, profesori matematike, biologije, stranih jezika, istorije, geografije, ali i muzičkog, fizičkog… Među viškovima je veliki broj onih koji rade u osnovnim školama, što Slobodan Brajković objašnjava činjenicom da se iz godine u godinu smanjuje broj učenika. U najgoroj situaciji su profesori stručnih predmeta i praktične nastave u srednjim stručnim školama, jer najveći broj njih neće moći da bude preuzet sa liste tehnoloških viškova.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, kaže da je situacija u tim školama alarmantna. S jedne strane, nastavnici strahuju za svoja radna mesta, jer Ministarstvo prosvete nije odobrilo zahtev sindikata da se formiraju odeljenja sa manje od 15 učenika. S druge strane, raste nezadovoljstvo među roditeljima čija su deca raspoređena na određene obrazovne profile, ali se još nisu upisala, jer u tim odeljenjima ima manje od 15 učenika, što je zakonski minimum za finansiranje.
– Tražimo da se dozvoli formiranje odeljenja sa najmanje osam učenika, a reper za to je broj đaka u grupama za praktičnu nastavu – kaže Antić.
On podseća da su, od oko 330 srednjih škola u Srbiji, skoro polovina stručne i da problem sa manjkom učenika imaju mašinske, hemijske, kožne, tekstilne, građevinske, ali i neke poljoprivredne. Poznato je da te škole godinama kubure sa đacima, ali je ovog juna situacija drastično pogoršana nakon odluke Ministarstva prosvete da se učenici upisuju samo na osnovu bodova iz osnovne škole. Zbog toga se u takozvanim atraktivnim školama desilo da više đaka ima jednak broj bodova, što je dovelo do upisa preko predviđene kvote i proširivanja ili čak otvaranja novih odeljenja, ali je s druge strane stručne profile ostavilo u još goroj poziciji. Direktori nekih škola, o čemu je Danas već pisao, tražili su od Ministarstva da odobri formiranje odeljenja sa manje od 15 učenika, ali će, prema rečima pomoćnika za osnovno obrazovanje Ljubiše Antonijevića, takva odluka morati da sačeka novog ministra prosvete.
Antonijević je kazao da bi do 31. avgusta, kada se formalno završava školska 2012/13. godina, u penziju moglo da ode oko 5.000 nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača, koji do tog datuma napune 40 godina staža ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Reč je o novom zakonskom rešenju koje je već stupilo na snagu. Antonijević kaže da je to „mnogo više nego što će biti tehnoloških viškova“, na šta sindikati upozoravaju da to ne može da bude rešenje za profesore stručnih predmeta u srednjim stručnim školama, koji će po svim procenama od jeseni masovno ostati bez časova.
– Tačno je da svi oni neće ostati potpuno bez časova, ali zamislite apsurd da neko radi sa 20 ili 30 odsto norme i prima 8.800 ili 12.600 dinara. Može li se od te plate živeti – pita Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda.
Izvor Danas
Beograd – Samo u Beogradu na listi tehnoloških viškova nalazi se skoro 740 prosvetnih radnika, a škole su iskazale potrebe za oko 420 nastavnika, s tim što najmanje 100 od tog broja može da bude angažovano na određeno vreme. Time se ne rešava problem tehnoloških viškova, jer će ti ljudi biti jedno vreme na zameni – upozorava Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.
On za Danas ističe da niko u ovom trenutku ne može precizno da kaže koliko će prosvetnih radnika od jeseni ostati bez dela norme i bez ijednog časa, tako da su procene nekih sindikata da je reč o najmanje 700 ljudi nepouzdane.
Iz Ministarstva prosvete najavljuju da će za nekoliko dana biti poznat broj tehnoloških viškova u Srbiji, a iz sindikata upozoravaju da sve škole nisu dostavile podatke školskim upravama, iako su bile obavezne da to učine do 15. avgusta.
Na listi za grad Beograd nalaze se nastavnici svih profila – učitelji, profesori matematike, biologije, stranih jezika, istorije, geografije, ali i muzičkog, fizičkog… Među viškovima je veliki broj onih koji rade u osnovnim školama, što Slobodan Brajković objašnjava činjenicom da se iz godine u godinu smanjuje broj učenika. U najgoroj situaciji su profesori stručnih predmeta i praktične nastave u srednjim stručnim školama, jer najveći broj njih neće moći da bude preuzet sa liste tehnoloških viškova.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, kaže da je situacija u tim školama alarmantna. S jedne strane, nastavnici strahuju za svoja radna mesta, jer Ministarstvo prosvete nije odobrilo zahtev sindikata da se formiraju odeljenja sa manje od 15 učenika. S druge strane, raste nezadovoljstvo među roditeljima čija su deca raspoređena na određene obrazovne profile, ali se još nisu upisala, jer u tim odeljenjima ima manje od 15 učenika, što je zakonski minimum za finansiranje.
– Tražimo da se dozvoli formiranje odeljenja sa najmanje osam učenika, a reper za to je broj đaka u grupama za praktičnu nastavu – kaže Antić.
On podseća da su, od oko 330 srednjih škola u Srbiji, skoro polovina stručne i da problem sa manjkom učenika imaju mašinske, hemijske, kožne, tekstilne, građevinske, ali i neke poljoprivredne. Poznato je da te škole godinama kubure sa đacima, ali je ovog juna situacija drastično pogoršana nakon odluke Ministarstva prosvete da se učenici upisuju samo na osnovu bodova iz osnovne škole. Zbog toga se u takozvanim atraktivnim školama desilo da više đaka ima jednak broj bodova, što je dovelo do upisa preko predviđene kvote i proširivanja ili čak otvaranja novih odeljenja, ali je s druge strane stručne profile ostavilo u još goroj poziciji. Direktori nekih škola, o čemu je Danas već pisao, tražili su od Ministarstva da odobri formiranje odeljenja sa manje od 15 učenika, ali će, prema rečima pomoćnika za osnovno obrazovanje Ljubiše Antonijevića, takva odluka morati da sačeka novog ministra prosvete.
Antonijević je kazao da bi do 31. avgusta, kada se formalno završava školska 2012/13. godina, u penziju moglo da ode oko 5.000 nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača, koji do tog datuma napune 40 godina staža ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Reč je o novom zakonskom rešenju koje je već stupilo na snagu. Antonijević kaže da je to „mnogo više nego što će biti tehnoloških viškova“, na šta sindikati upozoravaju da to ne može da bude rešenje za profesore stručnih predmeta u srednjim stručnim školama, koji će po svim procenama od jeseni masovno ostati bez časova.
– Tačno je da svi oni neće ostati potpuno bez časova, ali zamislite apsurd da neko radi sa 20 ili 30 odsto norme i prima 8.800 ili 12.600 dinara. Može li se od te plate živeti – pita Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda.
– See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/samo_u_beogradu_visak_740_nastavnika.55.html?news_id=266128#sthash.g7dvD0j9.dpuf
Izvor: DanasBeograd – Samo u Beogradu na listi tehnoloških viškova nalazi se skoro 740 prosvetnih radnika, a škole su iskazale potrebe za oko 420 nastavnika, s tim što najmanje 100 od tog broja može da bude angažovano na određeno vreme. Time se ne rešava problem tehnoloških viškova, jer će ti ljudi biti jedno vreme na zameni – upozorava Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.
On za Danas ističe da niko u ovom trenutku ne može precizno da kaže koliko će prosvetnih radnika od jeseni ostati bez dela norme i bez ijednog časa, tako da su procene nekih sindikata da je reč o najmanje 700 ljudi nepouzdane.
Iz Ministarstva prosvete najavljuju da će za nekoliko dana biti poznat broj tehnoloških viškova u Srbiji, a iz sindikata upozoravaju da sve škole nisu dostavile podatke školskim upravama, iako su bile obavezne da to učine do 15. avgusta.
Na listi za grad Beograd nalaze se nastavnici svih profila – učitelji, profesori matematike, biologije, stranih jezika, istorije, geografije, ali i muzičkog, fizičkog… Među viškovima je veliki broj onih koji rade u osnovnim školama, što Slobodan Brajković objašnjava činjenicom da se iz godine u godinu smanjuje broj učenika. U najgoroj situaciji su profesori stručnih predmeta i praktične nastave u srednjim stručnim školama, jer najveći broj njih neće moći da bude preuzet sa liste tehnoloških viškova.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, kaže da je situacija u tim školama alarmantna. S jedne strane, nastavnici strahuju za svoja radna mesta, jer Ministarstvo prosvete nije odobrilo zahtev sindikata da se formiraju odeljenja sa manje od 15 učenika. S druge strane, raste nezadovoljstvo među roditeljima čija su deca raspoređena na određene obrazovne profile, ali se još nisu upisala, jer u tim odeljenjima ima manje od 15 učenika, što je zakonski minimum za finansiranje.
– Tražimo da se dozvoli formiranje odeljenja sa najmanje osam učenika, a reper za to je broj đaka u grupama za praktičnu nastavu – kaže Antić.
On podseća da su, od oko 330 srednjih škola u Srbiji, skoro polovina stručne i da problem sa manjkom učenika imaju mašinske, hemijske, kožne, tekstilne, građevinske, ali i neke poljoprivredne. Poznato je da te škole godinama kubure sa đacima, ali je ovog juna situacija drastično pogoršana nakon odluke Ministarstva prosvete da se učenici upisuju samo na osnovu bodova iz osnovne škole. Zbog toga se u takozvanim atraktivnim školama desilo da više đaka ima jednak broj bodova, što je dovelo do upisa preko predviđene kvote i proširivanja ili čak otvaranja novih odeljenja, ali je s druge strane stručne profile ostavilo u još goroj poziciji. Direktori nekih škola, o čemu je Danas već pisao, tražili su od Ministarstva da odobri formiranje odeljenja sa manje od 15 učenika, ali će, prema rečima pomoćnika za osnovno obrazovanje Ljubiše Antonijevića, takva odluka morati da sačeka novog ministra prosvete.
Antonijević je kazao da bi do 31. avgusta, kada se formalno završava školska 2012/13. godina, u penziju moglo da ode oko 5.000 nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača, koji do tog datuma napune 40 godina staža ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Reč je o novom zakonskom rešenju koje je već stupilo na snagu. Antonijević kaže da je to „mnogo više nego što će biti tehnoloških viškova“, na šta sindikati upozoravaju da to ne može da bude rešenje za profesore stručnih predmeta u srednjim stručnim školama, koji će po svim procenama od jeseni masovno ostati bez časova.
– Tačno je da svi oni neće ostati potpuno bez časova, ali zamislite apsurd da neko radi sa 20 ili 30 odsto norme i prima 8.800 ili 12.600 dinara. Može li se od te plate živeti – pita Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda.
– See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/samo_u_beogradu_visak_740_nastavnika.55.html?news_id=266128#sthash.g7dvD0j9.dpuf