Прошле године малишани су завршни испит полагали и у болници (Фото Д. Јевремовић)
За око 300 тешко болесних малишана прави се посебан план полагања завршних испита. – Кад је ученику рука у гипсу, одговоре пише наставник
Када је отац једног ђака седмака позвао Министарство просвете, науке и технолошког развоја да пита у коју гимназију може да упише свог сина који се налази у инвалидским колицима, од просветних званичника добио је одговор: „Реците нам у коју школу желите да упишете дете и ми ћемо направити архитектонски приступ жељеној гимназији”. Ово је, према речима Гордане Цветковић, начелница школске управе за Београд у ресорном министарству, само један од примера који говори о томе колико се води рачуна о ђацима који су због природе своје болести принуђени да ускладе жеље и реалности када је у питању избор средње школе. Иако највећи број деце ипак заврши у клупама жељених школа, статистика каже да се сваке године за око 300 тешко болесних малишана прави посебан план полагања завршних испита. С обзиром на то да су неки од њих принуђени да овај тест знања полажу у болници, неки због природе своје болести завршни испит полажу у свом дому, а неки у издвојеним учионицама своје основне школе.
Посебан план полагања завршних испита прави се и за ђаке којима сваке школске године дан-два уочи завршних испита пукне слепо црево или заврше у гипсу због несташлука или имају смртни случај у породици или добију богиње. Ова деца завршни испит најчешће полажу у августу, а у средње школе уписују се у складу са успехом који постигну – услов је да постигну исти успех као и последње уписано дете у одређеној средњој школи.
„Задатак школске управе јесте да пронађемо начин да дететово здравствено стање не буде сметња његовом образовању и полагању завршног испита. Неки ђаци због природе свог здравственог стања захтевају да им се прилагоди, односно продужи време за полагање завршног испита, а постоје и они ђаци који тест полажу на Брајевом писму или на повећаном фонту. Ако је детету рука у гипсу, дежурни наставник на завршном испиту ће писати уместо детета, ако ђак има дислексију, наставник ће читати уместо њега.
Деца која болују од епилепсије најчешће се издвајају из одељења где се полаже завршни испит, јер стрес може да узрокује напад. И хиперактивна деца добијају посебну пажњу наставника, јер је циљ просветних власти да свако дете на завршном испиту покаже своје знање”, каже Гордана Цветковић и додаје да је прошле године било 60 деце која су захтевала „посебан” третман када је у питању полагање завршних испита.
– Ми се трудимо да изађемо у сусрет деци са здравственим проблемима и да ускладимо њихове жеље и реалност – ако дете има дијабетес настојимо да га упишемо у најближу школу, јер је веома важно да има редовне оброке. Осим тога, том детету морамо да омогућимо да на завршни испит понесе неку грицкалицу, да му не би пао шећер у крви током решавања тестова – прича Гордана Цветковић.
Она додаје да полагање завршног испита може да се организује и код куће – ако је детету нога у гипсу или је принуђено да због природе свог обољења време проводи у кући након болничког лечења – у тим случајевима дежурни наставник долази код ђака у кућу. Сваке године око тридесет малишана положи завршни испит у болници.
Наша саговорница истиче да је природа неких болести сметња да деца упишу одређену школу – основци који болују од епилепсије, примера ради, не могу да упишу смер за куваре или конобаре у угоститељској школи, баш као што ђаци са алергијама или бронхијалном астмом не могу да седе у клупама медицинске или хемијске школе. Већина ђака који имају озбиљније здравствене проблеме не може да похађа средње стручне школе, јер оне школују за занимања која су везана за физичке послове (пењање на висину, сусрет са хемикалијама…), а одређене средње школе могу да упишу деца савршеног здравља.
Деца све чешће болују од диабетеса
Наша саговорница констатује да у школским клупама седи пуно ђака који болују од дијабетеса, астме, алергија или имају озбиљна срчана обољења, неуролошке проблеме, или рак, а њене речи потврђује и статистика којом располажу стручњаци Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”. Тако је, према подацима регистра за рак централне Србије, у периоду од 1999 до 2010. године, у просеку годишње од рака оболевало око 150 деце узраста до 14 година и 204 малишана узраста до 19 година. Сваке године од малигних болести у просеку умре тридесеторо деце узраста до 14 година и 45 оних узраста до 19 година. Према подацима Регистра за дијабетес у Србији, број новооболеле деце од дијабетеса типа један узраста до 14 година у периоду од 2006 до 2011. године износио је око 160 на годишњем нивоу.
Катарина Ђорђевић
Извор: Политика