Поред грађанског и веронауке, вишак и други страни језик

У склопу захтева за ревизију наставног плана и програма за основну школу, који је Заводу за унапређивање образовања и васпитања упутио министар просвете Срђан Вербић, отворено је и питање  другог страног језика у основним школама, а када је реч о другом циклус основног и образовања и васпитања.

Подсетимо, министар просвете је протклих месеци тражио усклађивање наставног плана (који одређује фонд часова) са законом, јер је, у основној школи, премашено законски предвиђено оптерећење ученика. Тако се углавном раправљало о статусу два обавезна изборна предмета (грађанског васпитања и веронауке), за које министар има предлог да их треба учити четири, уместо, како је сада – 12 година.

Шта ће бити са другим страним језиком (који се учи од петог до осмог разреда) није извесно само када је у питању његов статус, али је сасвим је сигурно да се неће укидати. То тврде у Заводу за унапређивање образовања и васпитања, који по закону предлаже наставне планове и програме.
Иначе, други страни језик је актуелно споран, ако се посматра кроз контрадикцију прописа и праксе. Наиме, закон га не препознаје као обавезан изборни, а такав статус има у наставном плану (доношење наставних планова и програма је у надлежности Националног просветног савета), те је у истој позицији са грађанским васпитањем, веронауком и изабраним спортом (такозвани трећи час физичког васпитања). Међутим, тренутно је у пракси други страни језик прихваћен као обавезан.

Тако у ЗУОВ-у чекају и тумачење спорног законског члана, од којег ће увелико зависити њихов коначни предлог. Министарство је на потезу и треба да каже да ли члан 72. Закона о основама система образовања и васпитања треба тумачити онако како се сада прихвата – да су грађанско и веронаука као обавезни изборни предмети обавезни за сваког ученика, па се за један морају определити.

Могуће је и друго тумачење – да се та два предмета морају обавезно уврстити на листу изборних, али их ђаци могу или не морају бирати. У случају да Министарство прихвати прво тумачење, ЗУОВ не би могао да предложи било какву промену статуса грађанског и верске наставе, укључујући и измену фонда часова.

У ЗУОВ-у наводе да комисије још раде на дефинисању предлога који ће крајем наредне недеље упутити Министарству просвете, као и да је у овом тренутку рано говорити какав ће, у целом овом сколопу прописа, статус имати други страни језик. Биће предложено неколико решења, а коначну одлуку донеће Национални просветни савет.

Извор: Дневник