Početna » Zanimljivosti » PRAVILA ZA PETICU

PRAVILA ZA PETICU

Drugog septembra stupio je na snagu novi Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi

Pravilnikom su sada jasnije i preciznije propisani i uslovi za zaključnu ocenu iz predmeta, po kojima ona ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene u dnevniku dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja. Ocene na pismenim zadacima moraju se obrazložiti i dati na uvid, ukoliko ih đaci i roditelji zatraže…

Novi Pravilnik o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji je počeo da se primenjuje od ove školske godine precizira uslove za zaključnu ocenu iz predmeta, ocenu iz vladanja, način upisivanja ocena iz pismene provere znanja i propisuje kriterijume za poništavanje, odnosno ponovno organizovanje pismene provere učeničkih postignuća…
– Za razliku od pravilnika iz 2011. koji je stavljen van snage, novi nema okvir za procenu rezultata učenika i kriterijume za procenjivanje vladanja, jer se uočilo da to ograničava nastavnike u proceni učeničkih postignuća. Pokazalo se da su se oslanjali na taj okvir i držali predloženog, bojeći se bilo kakvog odstupanja i tako gubili kreativnost – objašnjava dr Slavica Jašić, rukovodilac Odeljenja u sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih u resornom ministarstvu.
Prema njenim rečima, izmenjeni su i kriterijumi brojčanog ocenjivanja, koji sada predstavljaju precizniju sistematizovanu skalu „na osnovu koje nastavnici brojčano ocenjuju đake”. – Nastojali smo da napravimo fine razlike između petice, četvorke, trojke i dvojke vezano za standarde postignuća učenika za kraj prvog ciklusa obrazovanja (koji procenat kojih standarda treba savladati da bi dobili određenu ocenu) – kaže dr Jašić, uz opasku da nastavnici imaju obavezu da pomognu đacima da dobiju prelaznu ocenu.
Novim pravilnikom jasnije i preciznije su propisani i uslovi za zaključnu ocenu iz predmeta, po kojima ona ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene u dnevniku dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja. Petica se po tim pravilima dobija ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50, a četvorka, ako je aritmetička sredina 4,49 i tako redom. Takođe, ukoliko je nakon pismene provere znanja više od polovine učenika u odeljenju dobilo nedovoljnu ocenu, taj pismeni se poništava za učenike koji su dobili jedinicu, ali to pravo od sada imaju i oni koji nisu zadovoljni ocenom koju su dobili. Ceo postupak pismene provere se ponavlja samo jedanput i može da bude organizovan na posebnom času.
Od nove školske godine učenici i njihovi roditelji imaju pravo na uvid pismenog rada i obrazloženje ocene. Ovom novinom uslišene su žalbe roditelja zbog toga što im nastavnici do sada nisu izlazili u susret, pravdajući se da đaci u tom slučaju mogu da dopišu ili isprave netačan odgovor.
– Sada zainteresovani imaju pravo i da prepišu ključna zapažanja, kako bi mogli da pojačaju rad u segmentima u kojima je dete zatajilo – pojašnjava dr Slavica Jašić.
Vladanje se ocenjuje brojčano od šestog do osmog razreda, dva puta tokom školske godine, s tim što ta ocena ulazi u prosečnu ocenu đaka i utiče na opšti uspeh. Vladanje učenika do petog osmoletke ocenjuje se opisno tako što se procenjuje njihov odnos prema obavezama i drugim učenicima, zaposlenima i školskoj imovini. Primerno vladanje zaslužiće učenik koji „u potpunosti izvršava svoje obaveze u školi” i „predstavlja primer svojim odnosom prema drugim učenicima, nastavnicima i školskoj imovini”. U ovom poslu pojačan je značaj odeljenjskog veća tako što ono na predlog razrednog starešine donosi zaključnu ocenu iz vladanja.
Pravilnik,takođe, određuje da se ocene iz pismene provere znanja upisuju u dnevnik u roku od osam dana, a ukoliko se to ne uradi, one se poništavaju. Dodate su i odredbe po kojima se u dnevnik ne upisuju ocene dobijene na pismenim zadacima koji se rešavaju četvrt sata i manje od 15 minuta.
– Za to rešenje smo se opredelili jer takva provera ima funkciju formativnog ocenjivanja koje podrazumeva vrednovanje znanja radi dobijanja povratne informacije o napredovanju učenika u procesu učenja, kako bi nastavnik mogao da unapređuje učenje i poučavanje, odnosno da svoj rad prilagođava učeničkom znanju u datom trenutku. Na ovaj način povećava se efikasnost i efektivnost obrazovno-vaspitne delatnosti i motivisanost učenika usled češćeg dobijanja povratne informacije – ocenjuje dr Slavica Jašić.
Prema njenim rečima novi Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi donet je u želji da se otklone nedoumice oko pitanja koja su tokom prošle godine stizala sa terena, iz škola.
– Želeli smo da napravimo pravilnik koji će svima biti jasan. Kad ga čitaju, da vide zašto je dete dobilo odgovarajuću ocenu, zašto ocena iz pismene provere koja je trajala manje od 15 minuta ne treba da bude u dnevniku – objašnjava rukovodilac Odeljenja u sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih, navodeći da je sistemski zakon okvir za donošenje pravilnika. Po ovom zakonu resorni ministar donosi podzakonski akt koji reguliše ocenjivanje u školi.
O. N.

ANTRFILEI:

POSEBAN ČAS

Pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi usklađen je i sa zakonskim rešenjima koja se tiču redovnog pohađanja nastave. Učenici koji su bili bolesni ili su iz opravdnih razloga odsustvovali sa časova, pa nemaju propisani broj ocena u polugodištu, moraju da budu ocenjeni na posebno organizovanom času. Nastavnik je dužan da to uradi u toku polugodišta, a ocenjivanje se sprovodi i u prisustvu odeljenjskog starešine, pedagoga i psihologa škole. Ukoliko je predmetni nastavnik sprečen da organizuje taj čas, škola je dužna da obezbedi odgovarajuću zamenu.

UČENJE NA DALJINU

Prosvetni paragrafi dozvoljavaju učenje na daljinu, učenje kod kuće i u bolničkom okruženju. U Srbiji već postoje brojni primeri dobre prakse kojima se regulišu ovakve situacije. Recimo, učenik iz Pančeva koji ima problem sa alergijom i ne može da bude u učionici sa svojim vršnjacima, sa učiteljicom komunicira preko Skajpa i tako se organizuje učenje. Ipak, pravilnik o učenju na daljinu donosi ministar. On će u narednom periodu doneti sva podzakonska akta koja regulišu i pojašanjavaju određene članove zakona.

Izvor: Prosvetni pregled

 

O Jasmina Čekerevac LJubičić

Pročitajte

Zakon o radu se ne odnosi na zaposlene u javnoj službi

Jedan od argumenata koji suštinski „brani“ novi Zakon o radu je to da će uvesti ...