Другог септембра ступио је на снагу нови Правилник о оцењиванју у основној школи
Правилником су сада јасније и прецизније прописани и услови за закључну оцену из предмета, по којима она не може да буде већа од највеће појединачне оцене у дневнику добијене било којом техником провере знања. Оцене на писменим задацима морају се образложити и дати на увид, уколико их ђаци и родитељи затраже…
Нови Правилник о оцењиванју у основном образованју и васпитању који је почео да се примењује од ове школске године прецизира услове за закључну оцену из предмета, оцену из владања, начин уписивања оцена из писмене провере знања и прописује критеријуме за поништавање, односно поновно организовање писмене провере ученичких постигнућа…
– За разлику од правилника из 2011. који је стављен ван снаге, нови нема оквир за процену резултата ученика и критеријуме за процењивање владања, јер се уочило да то ограничава наставнике у процени ученичких постигнућа. Показало се да су се ослањали на тај оквир и држали предложеног, бојећи се било каквог одступања и тако губили креативност – објашњава др Славица Јашић, руководилац Одељења у сектору за предшколско и основно образовање и васпитање и образовање одраслих у ресорном министарству.
Према њеним речима, измењени су и критеријуми бројчаног оцењивања, који сада представљају прецизнију систематизовану скалу „на основу које наставници бројчано оцењују ђаке”. – Настојали смо да направимо фине разлике између петице, четворке, тројке и двојке везано за стандарде постигнућа ученика за крај првог циклуса образовања (који проценат којих стандарда треба савладати да би добили одређену оцену) – каже др Јашић, уз опаску да наставници имају обавезу да помогну ђацима да добију прелазну оцену.
Новим правилником јасније и прецизније су прописани и услови за закључну оцену из предмета, по којима она не може да буде већа од највеће појединачне оцене у дневнику добијене било којом техником провере знања. Петица се по тим правилима добија ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50, а четворка, ако је аритметичка средина 4,49 и тако редом. Такође, уколико је након писмене провере знања више од половине ученика у одељењу добило недовољну оцену, тај писмени се поништава за ученике који су добили јединицу, али то право од сада имају и они који нису задовољни оценом коју су добили. Цео поступак писмене провере се понавља само једанпут и може да буде организован на посебном часу.
Од нове школске године ученици и њихови родитељи имају право на увид писменог рада и образложење оцене. Овом новином услишене су жалбе родитеља због тога што им наставници до сада нису излазили у сусрет, правдајући се да ђаци у том случају могу да допишу или исправе нетачан одговор.
– Сада заинтересовани имају право и да препишу кључна запажања, како би могли да појачају рад у сегментима у којима је дете затајило – појашњава др Славица Јашић.
Владање се оцењује бројчано од шестог до осмог разреда, два пута током школске године, с тим што та оцена улази у просечну оцену ђака и утиче на општи успех. Владање ученика до петог осмолетке оцењује се описно тако што се процењује њихов однос према обавезама и другим ученицима, запосленима и школској имовини. Примерно владање заслужиће ученик који „у потпуности извршава своје обавезе у школи” и „представља пример својим односом према другим ученицима, наставницима и школској имовини”. У овом послу појачан је значај одељењског већа тако што оно на предлог разредног старешине доноси закључну оцену из владања.
Правилник,такође, одређује да се оцене из писмене провере знања уписују у дневник у року од осам дана, а уколико се то не уради, оне се поништавају. Додате су и одредбе по којима се у дневник не уписују оцене добијене на писменим задацима који се решавају четврт сата и мање од 15 минута.
– За то решење смо се определили јер таква провера има функцију формативног оцењивања које подразумева вредновање знања ради добијања повратне информације о напредованју ученика у процесу учења, како би наставник могао да унапређује учење и поучавање, односно да свој рад прилагођава ученичком знању у датом тренутку. На овај начин повећава се ефикасност и ефективност образовно-васпитне делатности и мотивисаност ученика услед чешћег добијања повратне информације – оцењује др Славица Јашић.
Према њеним речима нови Правилник о оцењиванју у основној школи донет је у жељи да се отклоне недоумице око питања која су током прошле године стизала са терена, из школа.
– Желели смо да направимо правилник који ће свима бити јасан. Кад га читају, да виде зашто је дете добило одговарајућу оцену, зашто оцена из писмене провере која је трајала мање од 15 минута не треба да буде у дневнику – објашњава руководилац Одељења у сектору за предшколско и основно образовање и васпитање и образовање одраслих, наводећи да је системски закон оквир за доношење правилника. По овом закону ресорни министар доноси подзаконски акт који регулише оцењивање у школи.
О. Н.
АНТРФИЛЕИ:
ПОСЕБАН ЧАС
Правилник о оцењиванју у основној школи усклађен је и са законским решењима која се тичу редовног похађања наставе. Ученици који су били болесни или су из оправдних разлога одсуствовали са часова, па немају прописани број оцена у полугодишту, морају да буду оцењени на посебно организованом часу. Наставник је дужан да то уради у току полугодишта, а оцењивање се спроводи и у присуству одељењског старешине, педагога и психолога школе. Уколико је предметни наставник спречен да организује тај час, школа је дужна да обезбеди одговарајућу замену.
УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ
Просветни параграфи дозвољавају учење на даљину, учење код куће и у болничком окружењу. У Србији већ постоје бројни примери добре праксе којима се регулишу овакве ситуације. Рецимо, ученик из Панчева који има проблем са алергијом и не може да буде у учионици са својим вршњацима, са учитељицом комуницира преко Скајпа и тако се организује учење. Ипак, правилник о учењу на даљину доноси министар. Он ће у наредном периоду донети сва подзаконска акта која регулишу и појашањавају одређене чланове закона.
Извор: Просветни преглед