Početna » Zanimljivosti » Предлог новог концепта испита за завршетак средњег образовања на Националном просветном савету

Предлог новог концепта испита за завршетак средњег образовања на Националном просветном савету

ПРВО ПРЕДСТАВЉАЊЕ ВЕЛИКЕ МАТУРЕ

 

Документ ће послужити као полазна основа за стручну и јавну дискусију, а након тога усвојени концепт опште, стручне, уметничке матуре и завршног испита у трогодишњем образовању биће основа за израду програма за сваки испит. Матура ће се постепено уводити у пет фаза. Ако тај процес започне 2015, нови модел матуре би требало да се заокружи у јуну 2019.

Према Нацрту новог модела националних матурских испита ученици ће полагати минимално четири испита у оквиру опште, стручне и уметничке матуре, с тим што тај број може да се прошири на пет или смањи на три испита у зависности од расположења на расправи која ће уследити након првог представљања овог концепта на последњој седници Националног просветног савета. Овај документ ће послужити као полазна основа за стручну и јавну дискусију, а након тога, усвојени концепт опште, стручне, уметничке матуре и завршног испита у трогодишњем образовању биће основа за израду програма за сваки од поменутих испита.

Планирано је да се „велика” матура постепено уводи у пет фаза. Ако тај процес започне 2015. године, како то предвиђају постојећа законска решења и уколико се свака фаза реализује у једној школској години, нови модел матуре би требало да се примењује у пуном обиму од јуна 2019. Према том концепту средњошколци ће се уписивати на факултете на основу општег успеха у средњем образовању, на основу положене матуре и постигнућа на општеобразовним матурским тестовима.

По предлогу, сви тестови које ће ђаци полагати на матури биће засновани на образовним стандардима који су дефинисани на три нивоа постигнућа, основном, средњем и напредном.

Општу матуру полажу ученици на крају четвртог разреда гимназије, као и до сада, али ће се она убудуће састојати из два дела. Обавезни укључује четири предмета, с тим што су математика и српски, односно матерњи језик за ученике националних мањина, обавезни за све матуранте, а поред њих, ученици морају да полажу и страни језик (означен као први). Матуранти би по овом предлогу имали право да бирају један предмет из групе општеобразовних предмета у које спадају, на пример, физика, биологија, хемија, историја, географија и други страни језик, а они који су се школовали на језицима националних мањина могу да бирају и српски.

Опциони део опште матуре подразумева да гимназијалци на крају свог школовања могу, а не морају, да полажу и додатне испите, који ће им помоћи да прошире списак уписних жеља за високошколске установе. Предлагачи су назначили и критеријуме за „пролаз” на матури – по том предлогу положиће матурант који бар на два од четири испита покаже знање са средњег нивоа стандарда, односно основног нивоа.

Основна структура опште и стручне матуре је иста, с тим што обавезни део стручне матуре има стручни и општеобразовни део. У оквиру стручног дела сваки ученик би требало да полаже одговарајући стручно-теоријски и практични испит. Општеобразовни део подразумева да ђаци морају да полажу и српски, односно матерњи језик и један предмет са изборне листе. И матуранти из средњих стручних школа могу, а не морају, да користе могућности које нуди опциони део стручног матурског испита.

Обавезни део уметничке матуре подељен је на посебни део, у коме се теоријским и практичним испитом проверавају знања, вештине и оспособљеност матураната – и општеобразовни део, који укључује проверу знања из српског језика и књижевности и тест из првог страног језика – енглеског, руског, немачког или француског. И ови матуранти имају могућност да полажу додатне општеобразовне тестове.

Завршни испит у трогодишњем средњем стручном образовању састоји се, према предлагачима новог концепта, од писане теоријске припреме за израду практичног испита и самог практичног испита, којим се проверавају стручне компетенције прописане стандардом квалификација. У испитној комисији би требало да буду два наставника главних стручних предмета и један екстерни члан. Део практичног испита може се реализовати и у току трећег разреда због сезонског карактера појединих послова…

О. Н.

 

АНТРФИЛЕИ:

 

ПОЛАЗНА ОСНОВА

Радни предлог који је представљен члановима Националног просветног савета припремљен је у оквиру ИПА 2008. Пројекта „Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању“, који се финансира средствима ЕУ у сарадњи са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања и Заводом за унапређивање образовања и васпитања. Радна група и три подгрупе свој рад су заснивале на Закону о основама система образовања и васпитања, Закону о високом образовању, постојећем искуству у реализацији завршних испита у средњем образовању у Србији, мишљењу представника значајних институција у систему образовања и искуствима из различитих земаља ЕУ и окружењa.

 

ВРЕМЕНСКА ДИСТАНЦА

У делу текста који се односи на наставак школовања и стицање индекса, назначено је да би „свака установа требало бар две године унапред да одреди које тестове са опште матуре ће узимати као замену за пријемни испит, услове за конкурисање на одређени студијски програм и одлучи да ли ће потенцијални бруцоши морати да полажу додатни испит за проверу посебних склоности и способности…”.

 

ПРОМЕНЕ

Према Нацрту закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, прва реформска година у средњем образовању предвиђена је за школску 2014/15, а министар ће до почетка школске године 2017/18. донети програме опште, стручне и уметничке матуре. Програм завршног испита ће донети до почетка 2016/17.

 

Извор: Просветни преглед

O Kancelarija SPRV

Pročitajte

Бодовање по успеху из основне школе најправедније

Помоћник министра просвете и председник Републичке уписне комисије Зоран Костић изјавио је јутрос да је ...