Пројекат „Луна” – напредна едукативна платформа за децу са аутизмом

УЧЕЊЕ КРОЗ ИГРУ

Регионални центар за таленте је представио пројекат „Луна” који је на светском такмичењу освојио прво место. Пројекат је креирао тим студената из Србије како би се унапредио образовно-васпитни рад са децом са аутизмом. Ово је први српски тим који је освојио ову вредну награду

У Студентском културном центру 18. априла је одржана промоција пројекта „Луна” у организацији Регионалног центра за талентe. Пројекат је на светском такмичењу „ThinkQuest”, а у организацији компаније „Oracle” освојио прво место у конкуренцији 5600 радова. Милош Љубинковић, Александар Слијепчевић, Петар Миловановић, Немања Станчић, студенти „Метрополитан” универзитета чине тим студената који је креирао награђени пројекат. Овај тим је водио ментор мр Матеја Опачић.

Пројекат „Луна” је напредна едукативна платформа за децу са аутизмом и представља јединствену асистивну технологију која унапређује образовно-васпитни рад с децом са аутизмом. Унутар овог пројекта омогућено је стручњацима, родитељима, васпитачима, наставницима да међусобно сарађују и комуницирају путем форума, кроз коментаре и поруке.

Никола Срзентић, директор Регионалног центра за таленте Београд, отворио је промоцију и истакао значај овог пројекта који је урадио тим талентованих студената. Сви чланови тима су дугогодишњи полазници Регионалног центра за таленте. Како је Никола Срзентић рекао, Регонални центар за таленте је подржао пројекат, а жеља и циљ је да у најкраћем року буде примењив у пракси.

Маја Тодоровић, психолог Ос-новне школе „Јован Цвијић”, која је и сарадница Регионалног центра за таленте, говорила је о искуствима из праксе, истакавши да су комуникационе вештине оно што је највећи проблем деци с аутизмом, али да тај проблем најбоље превазилазе управо у комуникацији с вршњацима. У овом пројекту је Маја Тодоровић препознала прилику да деца са аутизмом науче вештине комуникације и социјалне интеракције. Свако дете са аутизмом јесте јединствено, баш као што је и свако друго дете особено. Зато Маја Тодоровић на-глашава да сваки родитељ треба да осмисли игрицу за своје дете, да нађе ону која одговара потребама његовог детета. Такву могућност овај пројекат пружа. Такође је указала на то да је кључно у образовно-васпитном раду с децом са аутизмом дати им функционално знање, односно оспособити их и припремити за самосталан живот.

Гордана Крстић, дефектолог у Основној школи „Милоје Павловић”, посебно истиче да је ово нови вид рада који треба да омогући наставнику и родитељу креирање игрице према потребама детета. Захваљујући детаљној статистици, родитељи и наставници могу приметити колико дете напредује, може се пратити појединачно, али се може и упоредити с напредовањем друге деце. Ова едукативна платформа може да се примени у свакој школи као добро наставно средство које ће побољшати рад – додаје Гордана Крстић.

Пројекат је представио Андреј Лунески, асистент на „Метрополитан” универзитету у Београду, пројектни менаџер, истраживач на „Аристотел” унверзитету у Солуну и докторант на Универзитету „Sheffield” у Енглеској. Према његовим речима, ова едукативна платформа је иновативна идеја која помаже деци са сметњама у развоју. Помаже деци са аутизмом, али и оној с Дауновим синдромом. Говорећи о томе да је данас учење другачије него раније и да је од изузетног значаја учење кроз игру, Aндреј Лунески је указао на вредност ове платформе где се учење управо базира на игри.

Оно што издваја ову платформу од других јесте могућност да родитељ и наставник буду активни у креирању процеса учења, да могу да промене игру, да прате процес учења. Такође је предност што је ово истовремено и социјална платформа где родитељи имају прилику да сарађују међусобно, а наставници да размењују искуства у раду.

Лунески је навео и доступност као предност ове платформе. Доступност се заснива на модуларности. Модуларна природа платформе омогућава константно унапређивање. Према његовим речима, „Луна” обезбеђује виртуелног тутора који прати и даје повратну информацију, забавне и једноставне игре, али озбиљног садржаја, и приче кроз игре које се данас све више примењују у раду с децом.

Укључивање корисника је једна од посебно важних предности платформе. Сваки садржај се овде може променити, може се додати и нови. Игру може да креира родитељ или да користи оне које је неко други предложио.

Андреј Лунески као јаку страну ове платформе наводи и могућност сарадње. Полазећи од тога да је данас сарадња изузетно важна и неопходна, указује на то да корисници платформе имају прилику да сарађују, предлажу једни другима нове игре или промене и слично. Поред тога, родитељи могу да проводе време с децом и да виде шта оно воли, да прате његово напредовање.

Вредност платформе за наставнике је у томе што могу да прате процес учења, да усавршавају тај процес и да међусобно сарађују.

– Иако свако дете са аутизмом напредује индивидуалним темпом, постоји нешто што сваком детету одговара – указује Лунески.

Вредност платформе за истраживаче Лунески види у могућности добијања информација на једном месту, могућности иновација, развоја и сарадње.

Важно је нагласити да је ово једно добро наставно средство које има за циљ унапређивање образовно-васпитног рада, које додатно помаже наставницима и родитељима, а пре свега самој деци, којој је и намењено.

Сања Југовић

АНТРФИЛЕ:

ПОВРАТНА ИНФОРМАЦИЈА

„Луна” се може лако интегрисати у истраживачке пројекте који раде на побољшању учења особа са аутизмом и укупног квалитета њиховог живота. Новина је што се прате емоције детета, како се осећа дете током учења, пажња детета. Све то може да се анализира како би се побољшало учење. Дете добија повратну информацију да ли је одговор тачан или не. Ако није тачан, наставља с покушајима. Што се тиче самих садржаја – осмишљени су у сарадњи са специјалистима и стручњацима.

Извор: Просветни преглед