Promene Zakona o radu neminovne, pokazuju iskustva EU

Žestoka rasprava oko predloženih promena Zakona o radu za sad je u Srbiji završena nerešenim ishodom, jer su vladini čelnici najavili da će se cela procedura oko usvajanja tog pravnog akta ponoviti. Time se delimično izašlo u susret zahtevima sindikata, ali su ostaviljena i otvorena vrata da se zadovolje i radikalniji predlozi preduzetnika i dela stručne javnosti.

Domaći ekonomisti i predstavnici preduzetnika su se odmah nakon najave premijera i prvog potpredsednika Vlade Srbije, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, da će se u izmenama spornog Zakona o radu krenuti od početka, kritički izjasnili o tome, uz ocenu da zemlja poput naše, ukoliko iskreno želi u EU, treba što pre da prihvati i njena pravila, uključujući i propise iz radnog zakondavstva.
Zanimljivo je da Hrvatska, koja je postala 28. članica EU 1. jula prošle godine, ušla u Uniju sa starim, „rigidnim“ radnim zakonodavstvom, usvojenim još polovinom devedesetih godina prošlog veka koje je, doduše, donekle promenjeno pre četiri godine.

Profesor Željko Potočnjak, autor prvog hrvatskog Zakona o radu, kaže da njegova zemlja, zbog nefleksibilnosti tog pravnog akta, zasad nema posebnih problema sa EU, ali ima u odnosima sa Svetskom bankom.
Svetska banka je, naime, poručila Zagrebu, isto kao i Beogradu, da taj zakon mora menjati ukoliko želi da oživi privredu i sa njom sklopi nove aranžmane.
Potočnjak tvrdi da je problem u tome što Hrvatska nije baš najbolje razumela regulative i zahteve EU kada je usvajala izmena Zakona o radu, jer je tada uskladila petnaestak direktiva Unije o tome, ali sa minimalnim zahtevima i to je u Briselu prošlo, ali sada u Svetskoj banci ne prolazi.
„Vama, recimo, EU u pogledu neke odredbe daje dve mogućnosti i kaže: ‘Evo, odaberite koje ćete se pridržavati’. A Hrvati onda kažu: ‘Primenćemo i jednu i drugu!’ Naravno, što se tiče EU, vi ste i dalje uskladjeni, ali to što ste nivo zaštite (prava radnika) digli iznad minimalnog standarda, to je vaš problem. I to je ono na što upozorava Svetska banka“, objasnio je u intervjuu listu Globus Potocnjak.
To iskustvo Hrvatske moraju, u svakom slučaju, imati na umu i svi u Srbiji, prilikom sastavljanja nove verzije promena Zakona o radu koji je, inače, od počeka prošle decenije bio predmet žestokih javnih debata i sukoba u skoro svim evropskim zemljama, uključujući najistaknutije članice EU.
U Nemačkoj, čija je ekonomija bez premca u Evropi i mnogim zemljama služi kao uzor kako treba organizovati privredu, poslednja velika promena radnog zakonodavstva dogodila se pre desetak godina, kada je vlada socijaldemokratskog kancelara Gerharda Ssredera uspela, uprkos protivljenju sindikata, da znatno liberalizujue radno zakonodavstvo, kako su sindikalni prvaci tvrdili na štetu zaposlenih, a u korist preduzetnika.
Šreder i njegovi socijaldemokrati su nakon toga glatko poraženi na parlamentarnim izborima, ali je nemačka privreda, baš zahvaljujući njegovim reformskim zakonima, počela da se oporavlja i plodove njenog rasta „naplatila“ je kasnije aktulna šefica vlade Angela Merkel koja je lani, treći put uzastopno, odnela izbornu pobedu.
Suština navedenih promena u nemačkom radnom zakonodavstvu svodi se, izmedju ostalog, na produžetak uslova za sticanje starosne penzije, smanjenje trajanja godišnjeg odmora, produženje roka u kome poslodavac može angažovati radnike na odredjeno vreme i izbegavanje nekih drugih „nezgodnih“ obaveza preduzetnika prema zaposlenima.
Nemci i posle tih „rigoroznih“ promena radnog zakonodavstva i dalje odlaze rano u penziju, u proseku sa nešto više od 60 godina, koriste 30-dnevni godišnji odmor, u većim firmi dobijaju 13. platu, imaju pravo na podelu dividende i to ih, uz neke druge beneficije, svrstava u grupu najpovlašćenijih u EU.
Slične promene radnog zakonodavstva obavljene su, uglavnom kasnije nego u Nemačkoj, u većini drugih članica EU, a najviše su se suštinskim promenama svog radnog zakonodavstva opirale Ssvedska i druge skandinavske zemlje – članice EU, koje su tradicionalno poznate kao države takozvanog socijalnog staranja, ili visoke zaštite prava zaposlenih.
Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić kaže za Tanjug da se naša zemlja mora što pre opredeliti za suštinsku promenu Zakona o radu, jer će svako dalje oklevanje da se takvi propisi usvoje naškoditi celoj domaćoj privredi koja je i inače u ogromnim problemima zbog pada investicija, osetnog smanjenja tražnje i porasta nezaposlenosti.

Izvor: Blic