Najveći broj nastavnika u Srbiji koji su zaposleni pre 1. jula 2004. neće moći do kraja ove školske godine da skupi 120 bodova iz različitih oblika stručnog usavršavanja, na šta ih obavezuje istoimeni pravilnik, saglasni su sagovornici Danasa. Oni ukazuju da mnogi odobreni seminari ne doprinose poboljšanju nastavne prakse, kao i da se stručno usavršavanje pretvorilo u unosan biznis od koga korist imaju pojedinci.
Sindikat obrazovanja Srbije je više puta tražio da se uvede red u ovu oblast, odnosno da se ograniči broj akreditovanih seminara i smanji broj bodova koje zaposleni moraju da sakupe u roku od pet godina na 80. O tome smo razgovarali sa ministrom prosvete čim je stupio na dužnost. Neshvatljivo je da mnoge seminare drže zaposleni u Ministarstvu prosvete i dva prosvetna zavoda, što je čist sukob interesa – kaže za Danas Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, napominjući da bi zaposleni trebalo da pohađaju samo besplatne seminare koje bi „držali stručni ljudi, a ne oni koji pored plate dodatno zarađuju pare“.
Dugogodišnji predsednik Aktiva direktora novosadskih osnovnih škola Svetozar Kozarov kaže da je pomenuti zahtev „nerealan“.
Novi Sad dobija samo petinu potrebnih sredstava za stručno usavršavanje, ali je daleko ispred Južnobačkog i Sremskog okruga. Zamislite kako je u ostalim delovima Srbije. Sistem stručnog usavršavanja treba da se menja, da na seminarima bude manje teorije, a više prakse. Zasad ne vidim da su nastavnici imali velike koristi od pohađanja seminara. Mnogo su bolji efekti usavršavanja unutar škola, koje je pritom i besplatno – kaže Kozarov za Danas.
Na pitanje ko će proveravati da li zaposleni imaju potrebnih 120 bodova, Jasna Janković odgovara da će se cela priča završiti u stilu narodne poslovice „vuk pojeo magarca“.
Ministarstvo prosvete nema razrađen sistem za polaganje licence, a treba da očekujemo da će pratiti da li nekoliko desetina hiljada nastavnika ima 120 sati sa seminara? Od toga neće biti ništa – smatra Jankovićeva.
Snalaženje
Većina naših nastavnika će uspeti da skupi 120 bodova, ali ne i da ostvari propisanu strukturu predviđenu pravilnikom. To nije uvek moguće, jer ne dobijamo sredstva za stručno usavršavanje. Deo sredstva za tu namenu izdvajamo iz materijalnih troškova, ali za poslednjih sedam godina nismo uspeli da ih refundiramo. Snalazimo se kako znamo i umemo, zaposlene šaljemo na besplatne seminare i veliki pažnju posvećujemo internom usavršavanju unutar škole – kaže za Danas Marija Miletić, direktorka XIV beogradske gimnazije.
Izvor: Danas
Dugogodišnji predsednik Aktiva direktora novosadskih osnovnih škola Svetozar Kozarov kaže da je pomenuti zahtev „nerealan“.
-Novi Sad dobija samo petinu potrebnih sredstava za stručno usavršavanje, ali je daleko ispred Južnobačkog i Sremskog okruga. Zamislite kako je u ostalim delovima Srbije. Sistem stručnog usavršavanja treba da se menja, da na seminarima bude manje teorije, a više prakse. Zasad ne vidim da su nastavnici imali velike koristi od pohađanja seminara. Mnogo su bolji efekti usavršavanja unutar škola, koje je pritom i besplatno – kaže Kozarov za Danas.
Na pitanje ko će proveravati da li zaposleni imaju potrebnih 120 bodova, Jasna Janković odgovara da će se cela priča završiti u stilu narodne poslovice „vuk pojeo magarca“.
Ministarstvo prosvete nema razrađen sistem za polaganje licence, a treba da očekujemo da će pratiti da li nekoliko desetina hiljada nastavnika ima 120 sati sa seminara? Od toga neće biti ništa – smatra Jankovićeva.
Snalaženje
Većina naših nastavnika će uspeti da skupi 120 bodova, ali ne i da ostvari propisanu strukturu predviđenu pravilnikom. To nije uvek moguće, jer ne dobijamo sredstva za stručno usavršavanje. Deo sredstva za tu namenu izdvajamo iz materijalnih troškova, ali za poslednjih sedam godina nismo uspeli da ih refundiramo. Snalazimo se kako znamo i umemo, zaposlene šaljemo na besplatne seminare i veliki pažnju posvećujemo internom usavršavanju unutar škole – kaže za Danas Marija Miletić, direktorka XIV beogradske gimnazije.