Početna » Zanimljivosti » Синдикална борба за радна места

Синдикална борба за радна места

Министарство просвете и два синдиката просветних радника свакодневно јавност извештавају о штрајку у школама, који је и по једнима и по другима, мада најављен као штрајк упозорења, још увек у току.

Цифре које једна и друга страна спомињу нису се још ниједном поклопиле те је тешко знати колико школа је деци пред крај године затворило врата, колико им је ускратило део наставе, а у колико се она одвија несметано. По Министарству, ради се о једноцифреном постотку, док по синдикатима часова нема у више од десет одсто школа.

До обуставе рада пред сам крај године, тј. “штрајка упозорења”, дошло је у делу школа чланица Уније синдиката просветних радника Србије и Синдиката образовања Србије, којима неки од синдиката просветара замерају да овим штрајком само слабе синдикалну оштрицу јер им захтеви нису тренутно оствариви, него су део већ предвиђеног процеса реформи.

– Штрајкачи траже оно што се испунити и не може, или барем не у року колико би пристојан штрајк требало да траје – каже генерални секретар Синдиката просветних радника Србије Здравко Ковач. – Истрајавањем на захтевима који су међусобно контрадикторни и који се не могу у постављеним роковима испунити, они само показују да им и није до штрајка него до бесплатне рекламе. На тај начин се губи снага за прави штрајк и, што је још горе, поверење у синдикално организовање јер, по правилу, после сваког неуспешног штрајка број синдикално организованих радника пада.

Штрајкачки захтеви овај пут не односе се на плате него на ограничавање броја ученика у одељењу на 25, одлагање примене система финансирања по ученику до 2020. године, као и увођење обавезног средњег образовања, а све с циљем очувана радних места у просвети. Упориште за те захтеве синдикалцима су статистички подаци по којима сваке године средњу школу не упише 7.000 ученика који су завршили основну, што значи укидање 200 одељења, а то одузима посао 400 просветара. Осим тога, из генерације у генерацију смањује се број првака у основним школама, што такође угрожава радна места просветних радника те је, по речима синдикалаца, штрајк уствари борба за повећање нивоа образовања, али и спас запослених, од којих тек сваки трећи наставник има пун фонд часова.

У Министарству, опет, истичу да разлога за штајк нема. Кажу да финансирање по ученику треба да се тестира, а тек наредне године примени, а за обавезну средњу школу неопходно је мењати Устав. Норма од 25 ђака по одељењу већ је задовољена, осим у високотраженим школама, а смањење те норме би, каже министар просвете др Жарко Обрадовић, направило проблем јер на нивоу целог система образовања тренутно просечно има 20,5 ученика по одељењу.

Како је објаснио, до податка на основу којег има више од 30 ученика по одељењу долази се само уколико се посматрају гимназије, економске, правне, биротехничке и медицинске школе.

– Ако би се ту број ђака смањио на 25, то би захтевало отварање још око 5.000 одељења, што би захтевало запошљавање још око 1.000 људи – рекао је Обрадовић. – Тај захтев синдиката суштински није да се сачува фонд часова већ да се повећа број запослених.

Коментаришући захтев синдиката да се модел финанисрања по ученику одложи до 2020, Обрадовић је подсетио на то да ће његова примена почети тек за годину и пет месеци. По његовим речима, након тестирања те формуле биће познато какве су последице модела финансирања, на основу којих ће, узимајући у обзир и економске могућности државе, бити одлучено хоће ли он бити примењен или одложен.

 

Д. Девечерски

Извор: Дневник

O Kancelarija SPRV

Pročitajte

Бодовање по успеху из основне школе најправедније

Помоћник министра просвете и председник Републичке уписне комисије Зоран Костић изјавио је јутрос да је ...