Novine koje je doneo Zakon o javnom okupljanju, pre svega odnose se na mesto okupljanja, koje je određeno čl. 6 ovog zakona i kojim je određeno da okupljanje nije dozvoljeno na mestima kao što su prostor ispred zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, kao i prostor ispred objekta od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbenost Republike Srbije.
Zakonom su određene obaveze organizatora okupljanja, čl. 11 ovog zakona, koje nisu bile propisane prethodnim Zakonom, a kojim je organizator dužan da:
1) angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje mirnog okupljanja na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja,
2) vodi i nadzire okupljanje i organizuje i usmerava rad redara,
3) omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja,
4) postupi po naređenjima nadležnog organa,
5) prekine okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obavesti policiju.
Kada je reč o prijavi okupljanja, ona je propisana čl. 12, 13 i 14, i novine se ogledaju u tome što se prijava podnosi najkasnije 5 dana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja. Rok za donošenje rešenja kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja je najkasnije 96 sati pre prijavljanog vremena za početak skupa, dok je u prethodnom Zakonu bilo propisano 12 sati.
Ne prijavljuju se sledeća okupljanja :
1) okupljanja u zatvorenom prostoru,
2) verska okupljanja u verskim objektima i druga tradicionalna narodna okupljanja, vašari, sabori, svadbe, pogrebi,
3) državne svečanosti, jubileji i druga okupljanja koja organizuju državni organi,
4) spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja,koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja.
Ono što je još novina jeste da su pooštrene novčane kazne za fizička i pravna lica kao organizatore javnih okupljanja, čl. 21 i 22.
Poštovane kolege,
Građanska prava su prava čoveka kao člana državne zajednice i obuhvataju : biračko pravo, pravo na slobodu govora i udruživanja, slobodu mišljenja, pravo na javni skup ili javno okupljanje građana radi izražavanja protesta protesta ili mišljenja odnosno uverenja u vezi sa ostvarivanjem političkih, ekonomskih, socijalnih ciljeva…
Kao što ste pročitali iz gore navedenih izmena Zakona o javnom okupljanju, više je nego jasno da će nezadovoljni građani (čitaj državljani Republike Srbije), veoma teško , što spada u domen teorije, moći da organizuju javni skup ili javno okupljanje građana radi izražavanja protesta ili mišljenja u vezi sa ostvarivanjem svojih političkih, ekonomskih ili socijalnih ciljeva. Ovakvim Zakonom o javnom okupljanju bitno se umanjuju građanska prava svakog građanina Republike Srbije, jer će sada biti komplikovanije i teže izvodljivo organizovati mirne protestne skupove građana, a istovremeno će slabiti i javna kritika i informisanje celokupne javnosti u našoj državi u vezi sa društvenim, socijalnim i ekonomskim problemima naših građana. Samim tim otvaraju se vrata donošenju novih restriktivnih zakona….
Građanska prava se odnose u celini na ona prava, koja suštinski utiču na odnos između građana i države. Obim građanskih prava je mera demokratije u društvu. Sudeći po novom Zakonu o javnom okupljanju, imam utisak da nam je neko pošteno uzeo meru!
Predsednik SPRV
Milan Trbović, prof.