Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine
Ovih dana svi smo svedoci porasta nivoa nasilja među mladima. Namerno kažem među mladima, jer je potpuno pogrešno to nazivati nasiljem u školi. Nije problem u tome gde se nasilje desilo, već u iskrivljenim moralnim vrednostima onih koji nasilje sprovode, ali i onih koji ga bez reakcije posmatraju. Ako površno posmatramo stvari, a plašim se da to kao društvo uspešno radimo i nemamo nameru tu nešto da menjamo, onda ćemo za ono što se desilo u školi kriviti direktora i dežurnog nastavnika. Pitanje je jednostavno, da li za nasilje koje maloletna lica čine na železničkoj stanici treba onda da krivimo dežurnog mašinovođu i direktora železnice? Ako se nasilje dogodi na 20 metara od škole, hoće li biti msenjen predsednik Mesne zajednice? To je apsudan prilaz problemu i on ga ne rešava, već ga samo sakriva.
Problem nasilja među mladima je problem celog društva. Izdvajati jedan sektor kao jedini odgovoran je, najblaže rečeno, nedopustivo i isto bih ovo rekao da su nadležni pronašli krivca u porodici i roditeljima. Prosečna mlada osoba modele ponašanja traži u porodci, školi, kulturi, medijima,sportu…i ovo je što se sada dešava je zbir činjenja odnosno nečinjenja u pobrojanim delatnostima.
Kao Republika Srbija mi imamo Ministarstvo omladine i Ministarstvo obrazovanja. Naše pitanje je da li su se ova dva ministarstva našla i pokušala da naprave strategiju kako ovo trenutno stanje popraviti? Ukoliko to izostane, onda je preuzimanje odgovornosti jednog dela društva kontraproduktivno jer samo skriva umesto rešava problem. Šta je sa medijima? Kakve slike oni šalju u javnost? Ima li tu mesta kritici? Imamo Radiodifuznu agenciju, Ministarstvo medija i kulture i – šta oni preduzimaju povodom ovog problema? Imamo silne agencije među kojima sigurno ima i onih koje bi i ovakvim temama trebalo da se bave, ali to je već nažalost druga priča. Problemi huligana sa sportskih terena su već problem cele države jer je su u stanju da utiču na odluke od važnosti za ovo društvo. Šta sa njima? Ko se tim najradikalnijim delom nasilja bori i ko o tome brine?
Škola ne beži od odgovornosti,naprotiv! Imamo i mi problema i grešaka kao i svi, ali bar nešto pokušavamo da radimo. Međutim, bez sistemskog dogovora i jasnih zadataka ko će šta da radi mi ćemo kao društvo radije birati guranje pod tepih traženjem nekoga koga ćemo okriviti za sve loše. Pre par nedelja čovek je pretučen u Novom Sadu od strane dece od 10 godina! Policija ih je sutra privela i tu smo stavili tačku. To je potpuno pogrešno! Šta sa onima koji bi isto to uradili samo da su bili tu, a verujte da ih ima. Da li je moguće da su u vaspitanju dece od 10 godina nama ostale samo represivne mere?
Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine poziva sve nadležne institucije da se aktivno ili ne rečima, već delima uključe u rešavanje ovog problema. Pozivamo ministrstva, porodicu, sociologe, psihologe, pedagoge… da zajedno utvrdimo korene ovakvog ponašanja i da rešavamo uzroke, a ne posledice! U ovom sindikatu, ali i u svim prosvetnim radnicima uvek će imati iskrenog saradnika.
Ono što je potpuno nedopustivo i po društvo u celini pogubno, jeste okriviti dežurnog nastavnika ili direktora škole za nasilje, a pri tome ignorisati činjenicu da nam škole sve više liče na popravne domove, a mi hteli ili ne, sve više na čuvare u istima nego li na učitelje, nastavnike i profesore. Ponavljamo još jednom, želimo da preuzmemo deo odgovornosti, ali taj krst je suviše težak da ga sami možemo nositi!
Za IO SPRV Zrenjanin
Dušan Kokot
