У пензију из учионице милом или силом закона

Мада су ступиле на снагу, измене кровног закона о образовању и даље изазивају полемике, како стручне, тако и шире јавности. На удару је нарочито члан 144. Закона о основама система образовања и васпитања којем је овим изменама, после става да „радни однос запосленог у установи престаје у складу са законом, на основу решења директора“, додат став да „наставнику, васпитачу или стручном сараднику престаје радни однос на крају школске године у којој наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота“.

Предлагачи новог законског решења, Унија синдиката просветних радника Србије, имали су у виду да ће се овом мером у просвети ослободити 5.000 – 6.000 радних места у року две године, колико је процењено да има просветара који би у наредне две године напунили 40 година стажа осигурања или 65 година живота и који би сада, по сили закона, морали у заслужену пензију. Међутим, већ према првим подацима о технолошким вишковима пред почетак ове школске године, испоставило се да ова измена није дала очекиване резултате. У Унији кажу да је то због тога што нову законску одредбу директори школа не примењују, ни на себе, ни на остале запослене, то јест не шаљу  у пензију по сили закона оне који имају бар један од услова.

– Мада Закон о раду предвиђа одлазак у пензију по сили закона тек са испуњена оба услова, он је у овом случају лекс генералис, док је Закон о основама система образовања и васпитања лекс специјалис – каже потпредседник Уније Милан Јевтић. – Уколико су ова два закона у колизији, примењује се „лекс специјалис“, тако да директори неће имати проблема због присилног пензионисања у школама, чега кажу да се боје. Иначе, овакву ситуацију већ имамо у школама у којима се, рецимо, не примењује одредба Закона о раду, по којој после пет година рада на одређено време запослени аутоматски прелази на рад на неодређено време, него у школи он на одређено време може да се ангажује и даље, према Закону о школству.

С друге стране, у Синдикату радника у просвети Србије, који је био против ове новине, тврде да ова измена није добра ни за државу ни за просветаре, јер ће додатно оптеретити буyет и материјално угрозити присилно пензионисане.

– Ако би се применили критеријуми из „новог“ члана 144. неке наше колеге би на крају школске године у којој су навршили 40 година стажа осигурања били пензионери и против своје воље и не би имали могућност да раде до пуних 65 година живота – каже члан Председништва тог синдиката Здравко Ковач. – На тај начин би ионако велики број пензионера био увећан за 5.000 – 6.000 нових, а како се из буyета тренутно субвенционише 52 одсто износа свих пензија, то би био нови притисак на државну касу. На другој страни би се на упражњена радна места довели нови извршиоци, које би држава такође морала да плати.

У овом синдикату подсећају и на актуелну законску претњу пеналима, односно умањењем пензија од шест одсто за сваку годину или од пола процента за сваки месец за одлазак у пензију пре навршених 65 година.

– Увођење пенала подржао је и будући министар финансија Лазар Крстић, па ћемо и њега непосредно по инагурисању обавестити о потреби да се овај члан закона коригује, ако не због хуманости према онима који су у кућама знања провели цео радни век, онда зато што је добровољни одлазак у пензију јефтинији по буyет, а и због зацртане пензионе реформе која подразумева да се проценат садашњег издвајања из буyета за пензије од 14 одсто бруто друштвеног производа  смањи на 10 одсто – каже Ковач. – Поред тога, када један просветар оде у пензију, то не значи обавезно и један новозапослени, нити један мање, пошто је образовни систем на једној страни оптерећен суфицитом учитеља и професора физичког, а на другој хроничним дефицитом математичара, тако да се на нека радна места, сасвим извесно, ни после присилног пензионисања неће запослити млади стручни наставници, јер их на тржишту ни нема.