Велика матура уместо пријемних на факултетима

Док се национална мала матура већ одомаћила у нашем школству, велику реформа тек чека. Националном просветном савету пред празнике је представљен концепт опште, стручне и уметничке матуре те завршног испита на крају трогодишњег школовања, који би били исти у целој земљи, а у школе треба постепено да се уводе од 2015. године, да би у пуном обиму заживели 2019.

По предлогу, који ће се наћи на јавној расправи, све три врсте матуре састојале би се из обавезног дела, који би морали да полажу сви ученици, и опционог, који би могли полагати али не би морали, али који би се бодовао при упису на одређене факултете. Сви тестови на матури били би засновани на образовним стандардима дефинисаним на три нивоа постигнућа – основном, средњем и напредном.

Општу матуру полагали би гимназијалци и бодови стечени на испитима из којих би се та матура састојала били би уједно и улазница на факултете, то јест заменили би пријемне испите (мада факултети могу организовати и додатне испите за проверу посебних склоности и способности). У обавезном делу би сви полагали тестове из математике, српског или језика националних заједница, уколико се матурант на њему школовао, те првог страног језика, а четврти предмет би матурант бирао из групе општеобразовних предмета (физика, биологија, хемија, историја, географија, други страни језик). Да би положио ту матуру, ученик би морао да на два теста покаже бар знање основног нивоа.

Стручну матуру полагали би ученици на крају четворогодишњих смерова средњих стручних школа, а њен обавезни део би се састојао из стручног и општеобразовног дела. У стручном би сваки ученик полагао стручно-теоријски и практични испит, док би у општеобразовном сви полагали српски, односно матерњи, и још један предмет, који би бирали с понуђене листе.

На крају уметничких школа полагала би се уметничка матура, која би се у обавезном делу састојала од теоријског и практичног испита којим би се проверавали знање, вештине и оспособљеност матуранта, и од општеобразовног дела,у којем би сви полагали тестове из српског, односно матерњег језика, и књижевности и из првог страног језика.

На крају трогодишњег стручног образовања ученици би полагали завршни испит који би се састојао од писане теоријске припреме за израду практичног испита и самог практичног испита, којим би се проверавале стручне компетенције прописане стандардом квалификација. У комисијама за те испите, осим два наставника главних стручних предмета, трећи члан би био стручњак ван школе, а предвиђено је и да се део практичног испита може обавити и пре краја школске године, уколико захтева послове сезонског карактера.

Д. Девечерски

Извор: Дневник