Početna » Novosti » Закон о штрајку на јесен

Закон о штрајку на јесен

Нацрт пре четири године усаглашен са међународним конвенцијама, али је спорно место одржавања штрајкa.

Србија би на јесен коначно могла да добије нови закон о штрајку, око којег се ломе копља синдиката и послодаваца скоро пет година. Како „Политика” сазнаје у кабинету Александра Вулина, министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, од септембра би требало да крене са радом радна група која ће припремити нови закон о штрајку.

На наше питање зашто се толико чекало када већ постоји нацрт закона који је и усаглашен са међународним конвенцијама, у овом министарству одговарају да је приоритет било доношење Закона о раду, као и да се тренутно ради на бројним другим законима.

Јован Протић, национални координатор за Србију Међународне организације рада (МОР) каже за наш лист да не верује да ће радна група имати пуно посла, поготову ако се зна да је прошлог лета завршена и јавна расправа.

Не притискамо државу, јасно нам је да је приоритет био Закон о раду, само мислимо да нема више разлога да се чека, јер је радна група формирана још 2009, 2010. године, а МОР је од тада два пута позван да да мишљење. Када је већ уложено толико енергије и времена и када је нацрт усклађен са међународним стандардима, било би добро и да се усвоји, јер је свакако бољи од актуелног закона који је из 1996. године – објашњава Протић.

Зашто закон није усвојен до сада, питали смо и министра трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића, који је у време израде нацрта био министар рада и социјалне политике. Он за „Политику” признаје „да смо били релативно близу”, али да су искрсле три препреке, које су се испоставиле као непремостиве.

Послодавци су инсистирали на „локауту” и позивали се на законска решења у неким земљама ЕУ, а наравно синдикати су били против тога. Друга одредба која је била спорна тицала се места у којем би штрајкови могли да се организују. У нашој верзији закона било је предвиђено да место окупљања буде у оквиру предузећа, док су синдикати сматрали да је то ограничавање права на штрајк и да имају право да изађу напоље, на шта смо ми одговорили да то онда више није штрајк већ – протест – објашњава Љајић.

Када се видело да су позиције синдиката и послодаваца доста удаљене око ове две ствари, наставља министар, поставило се питање сврсисходности доношења оваквог закона, јер у многима земљама ЕУ он не постоји, већ се штрајк регулише другим прописима.

И на крају, у том надгорњавању, дошло је време за изборе 2012., а нико није желео да усред кампање „сече” око овако важних ствари без сагласности свих актера – каже некадашњи министар рада.

Послодавци су тврдили да је протеклих година било много штрајкова за које нико није одговарао (а неки од њих су коришћени као вид манипулације и притиска у спрези синдиката и неких интересних група), нити је држава одговарала за огромне дугове који су настали, па су власници капитала морали да надокнађују штету.

„Локаут” је питање одлуке једне владе, јер овај институт није у Европи толико раширен, постоји углавном у англосаксонској традицији, па је то само ствар процене онога ко доноси закон до које мере је потребан, али то свакако није нешто због чега би се одлагало доношење закона у недоглед – став је националног координатора Међународне организације рада.

Протић каже да, када је МОР други пут (у априлу 2013) позван да помогне усаглашавање закона, експерти су предложили да некакав вид индустријске акције остане на страни послодаваца, али без изричитог помињања локаута.

Рекли смо да он постоји у неким државама чланицама, али нисте у обавези да га задржите, само је ствар процене и договора – каже Протић.

Он се сећа да је током разговора било проблема и са мирним решавањем радних спорова – стари закон не познаје овај институт, а нови у једном од првих чланова упућује на то да би пре отпочињања штрајка било обавезно покушати да се мирно реши спор.

На наше питање да ли је тачно да у неким земљама ЕУ не постоји закон о штрајку, он одговара да је то тачно, али подсећа да се целокупни радно правни системи разликују доста од земље до земље, па нисмо упоредиви у том смислу.

Са друге стране ми имамо закон, он је донет пре скоро две деценије и било је логично да га модернизујемо и доведемо у ред у складу са међународним стандардима и конвенцијама, што смо и урадили и надам се да нећемо дуго чекати да буде прослеђен

Извор: Политика

 

O Milan Trbović

Pročitajte

Sa protesta SRPS, SOS i GSPRS „Nezavisnost“ održanog 12. 03. 2022. godine

Poštovane kolege, klikom na sliku ispod, pročitajte tekst o PROTESTU: „NI PRAVDE – NI PARA“ ...