Вербић: О отпуштањима у септембру, веће плате прво просвети

БЕОГРАД – Министар просвете Срђан Вербић изјавио је данас да је добро да школска година, први пут у дужем периоду, почиње без штрајка, нагласио да ће прецизан број оних који ће напустити просветни систем бити познат до краја септембра и поручио да просвета мора бити први сектор у коме ће доћи до повећања плата.

Уочи почетка нове школске године, министар Вербић у интервјуу Танјугу, каже да је његов највећи циљ да имамо нормалну школску годину „и да више мотивишемо и ђаке и наставнике да на најбољи могћи начин ураде свој посао”.

Упитан шта је разлог што школска година, први пут у дужем периоду, почиње без штрајка, Вербић наводи да су сви у просветном систему свесни да проблеми, који не могу лако бити решени, а тичу се адекватног финансирања – и даље постоје, али да је захвалан просветним радницима на рационалном понашању.

„Захвалио бих се просветним радницима због свега што чине да услови буду што коректнији, што нормланији и на рационалном понашању. То је оно што ја наш заједнички задатак – да у тренутним околностима урадимо највише што можемо за ђаке”, рекао је Вербић.

Коментаришући резултате анализе технолошких вишкова, просветара са непотпуним нормама и потребу за новим запослењима у школама, према којима постоји око 12.000 отворених радних места, око 4.000 оних који су технолошки вишак и око 15.000 оних који немају норму, Вербић каже да постоје јасне листе, а да је на сваком директору да расподели та радна места, тако да у систему остану просветари са што пунијим фондовима часова који раде на неодређено време.

Објаснио је и да се на почетку реформе знало да се говори о око 20.000 наставника који немају пун фонд часова, а да директори сада треба да расподеле запослене, тако да неки од њих пређу у неку другу школу и тако добију већи фонд часова, или да свој фонд укрупне у школи у којој већ предају.

„Циљ је да се реорганизијемо тако да они који остају у просвети имају максимални фонд часова, а самим тим и веће плате, а код одласка из система гледамо да они који одлазе пре свега буду они који то добровољно чине”, рекао је Вербић.

То је, како је нагласио, компликован процес, јер у Србији има више од 1.800 школа, које сада треба да прикупе податке о намерама и исказаним жељама у свакој од њих.

„У просвети има онолико наставника колико је потребно за сва та одељања која имамо да се у њима одрже часови. Немогуће је смањити број наставника тако да нека одељења и уценици остану без часова, али оно што можемо је, да номинално смањимо број људи тако што ће они имати пуније фондове часова. Немогуће је говорити о броју људи који ће отићи из система, јер то зависи од сваког појединачног случаја. Оно што је моја процена била је да говоримо о 1000 људи, али сачекајмо још неколико дана да видимо”, рекао је Вербић.

Новац за отпреминине, за оне који одлазе, постоји у буџету, нагласио је Вербић, а упитан о року завршетка реформе наводи да је боље да и цео септембар потрошимо на то, а да посао буде урађен најкоректније могуће, него да после исправља.

„То је процес који неће трајати три дана, већ дуже, и који је доста компликован. Знам да ћемо већину септембра потрошити на то, али боље је да ово урадимо максимално коректно”, наглашава Вербић.

Упитан о критеријумима за отпуштања, који фаворизују останак старијег кадра у школама, због поена које добијају на дужину радног стажа, Вербић је навео да је то резултат јасних захтева синдиката приликом договора о прекиду петомесечног штрајка и оценио да свима заједно то не иде у прилог.

„Они су имали врло јасне захтеве и истина је да ту они који имају дужи стаж имају привелиегије и да ће, самим тим, теже постати технолошки вишкови. Свима нама заједно то не иде у прилог, јер су тако угрожени они који су најмлађи и који су последњи дошли у школу. Наша је обавеза да испоштујемо правила око којих смо се сами договорили, али уколико постоји могућност да се изађе у сусрет млађима и ако неко од старијих жели да напусти систем и уземе отпреминину, то треба да омогућимо и да тако отворимо могућност да се млађи људи запосле”, рекао је Вербић.

Када је реч о најављеним повећанима плата, министар просвете је нагласио да је свима јасно да просвета мора да буде први сектор у коме ће доћи до повећања плата у јавним службама, да је то очекивано и неооходно.

Плате у просвети, подсетио је нису повећаване од 2008. године, а прошле године су, као и осталима, смањене и зато је веома важно да до повећања доће.

„Веома је важно да дође до тог повећања и да оно буде уређено законом. Ми очекујемо Закон о платама, који ће онда уредити висину плата и ја се надам да ће до тога доћи што пре”, нагласио је Вербић.

Министар је, упитан о односу са синдикатима после петомесечног штрајка који је обележио прошлу школску годину, навео да је он „прилично коректан и на високом нивоу”.

Позитивна последица петомесечног штрајка, додаје Вербић, јесте успостављање дијалога који не престаје, а који укључује сталне састанке са синдикатима, на којима се врло пажљиво слушају њихове примедбе.

„Покушавамо да исправимо те ствари и без обзира што се ми по многим питањима не слажемо у овом тренутку мислим да смо изградили прилично висок ниву поверења. У најкраћем, ја бих однос са синдикатима описао као коректан, зато што сада нико не таји шта су намере нити било ко кога покусаава да изигра зато што му се не свиђа шта су намере министарства или намере синдиката”, рекао је Верић.

Он је, међутим, указао и да директори школа нису адекватно укључени у важне процесе, као што је, на пример, колективни уговор.

„То није добро, мораћемо и њих више да укључимо, јер тек када будемо имали све три стране, када се сви заједно будемио налазили чешће и договорали око најбитнијих правила, онда ће та сарадња бити плодна и имаћемо озбиљан напредак”, указао је Вербић.

Упитан да ли је завршена реконструкција 51 школе која је била најављена до 1. септембра, Вербић је рекао да су у појединим школама још увек скеле на улазу зато што се реконструише фасада, а негде и „мајстори на крововима, јер нису довршени”.

„Било би добро да су те школе биле завршене пре 1. септемба., али нажалост нису. Надам се да ће наредних недеља бити завршена реконструкцја свих тих школа”, рекао је Вербић најављујући да ће у наредној школској години још 150 школа ући у процес реконструкције.

Држави су, додао је он, на располагању десетине милиона евра у те сврхе, али постоје и други извори финансирања, због чега се слободно може говорити о око 200 школа које ће бити обновљене у наредном периоду.

Извор: Политика