Vratiti dignitet nastavniku

Predlozi izneti u našoj Platformi su izvodljivi u kratkom roku, ne zahtevaju nikakve krupne i dugotrajne reforme i mogu dovesti do krupnog i vidljivog boljitka već u narednih nekoliko godina

Platforma Univerziteta u Beogradu za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na UB i očuvanje obrazovnog sistema u Republici Srbiji,poznata u javnosti kao „Platforma osam dekana“, postala je, tokom protekle godine, dokument oko koga su se okupili i koji su podržali ključni forumi u Republici Srbiji: gotovo pre godinu dana Platformu  je jednoglasno usvojio Senat UB, nedugo potom svi fakulteti prirodnih nauka i matematike i svi reprezentativni sindikati prosvetnih radnika Srbije.

Način na koji je Platforma odjeknula signalizira da u društvu postoji snažna svest da nam je obrazovni sistem ozbiljno ugrožen, da država koja nema dobar temelj u obrazovanju nema nikakvu perspektivu i da je poslednji trenutak da se deluje brzo, mudro i odgovorno.

Nas osmoro smo formirali radnu grupu, moram reći – autohtonu i krajnje efikasnu radnu grupu, koja je zadatak što ga je samoj sebi postavila obavila za nepuna tri meseca. Ovo je važno napomenuti jer u javnosti postoji (opravdan) odijum prema pojmu „radne grupe“ uopšte, budući da je postalo uobičajeno da neko ko ima poluge moći, a ne želi da reši neki problem – formira „radnu grupu“, koja potpuno umrtvi pokušaj tavoreći godinama bez pokreta i učinka. Dakle, nas osmoro smo potpuno drugačija radna grupa, samoformirana i, sledstveno tome, brza i efikasna, a naš motiv kao odgovornih profesora i dekana bila je želja da nešto istinski uradimo.

Konstatovali smo da je nastavničkom pozivu oduzeto dostojanstvo, da društvo ne ceni ovaj poziv, što đake sve više podstiče na nedolično ponašanje prema nastavnicima. Mediji često izveštavaju o bizarnim situacijama u učionici u kojima se učenici prema nastavniku ponašaju na vidno bahat i nasilnički način.

Finansijska situacija u kojoj se nalaze nastavnici je katastrofalna. Plate su uvredljivo niske, što je jasan signal da ovaj poziv nije jedan od prioriteta države. Nastavnici su, pored toga, opterećeni nepotrebnim, besmislenim, administrativnim obavezama koje im oduzimaju vreme i ubijaju volju za radom.

Primetno je i urušavanje kvaliteta obrazovanja: rezultati na PISA testovima ukazuju na vidan pad funkcionalne pismenosti. (Na primer, kada je čitanje u pitanju, funkcionalna pismenost podrazumeva da učenik ume da formuliše tvrdnje koje su iznete u tekstu i prepozna argumentaciju u prilog tim tvrdnjama, da može samostalno da sažme tekst a ne izgubi njegovu suštinu, da prepozna i informacije koje u tekstu nisu eksplicitno izrečene itd.)

Predložene su sledeće mere.

Prvi korak ka rešavanju krize jeste da se precizno utvrdi stanje nastavnog kadra u Srbiji, što znači da je neophodno da Ministarstvo prosvete hitno sprovede analizu po regionima, kako bi se utvrdilo koliko nastavnika nedostaje po predmetima. Jedno od rešenja problema nedostajućeg kadra moglo bi biti da regioni stipendiraju studente u skladu sa svojim potrebama. Predložili smo i da se usvoji program postepenog povećanja plata nastavnika do momenta kada će one biti na nivou 1,3 do 1,5 prosečnih zarada u Srbiji. Pored toga, apsolutno je neophodno zaštititi integritet nastavnika. Jedan od načina je da se propišu mere kojima se proveravaju prigovori na ocenjivanje i uspostave protokoli postupanja u slučaju neprimerenog ponašanja učenika i roditelja.

Da bi se vratio dignitet obrazovnom sistemu, mora se vratiti dignitet nastavniku. A da bi se vratio dignitet nastavniku, on mora biti pristojno plaćen, zaštićen i uvažen.

Imajući sve ovo u vidu, pozvali smo Ministarstvo prosvete da odmah preduzme potrebne korake i dobili obećanje da će se po našem predlogu postupati i uveravanja da su analize stanja po regionima započete. Držimo ih za reč.

Poslednjih godina se mnogo govori o demografskom padu i jednoj tamnoj slici koja čeka Srbiju u budućnosti: sve je manje dece i, kako sada stvari stoje, sve će ih manje biti. No, postoji još jedna tamna vizija koja se nadvila nad našu blisku budućnost, i koja je izvesna za samo nekoliko godina, ako se nešto ne preduzme sad i odmah: dece ima, učenici čekaju – a nema ko da uđe u učionicu.

Prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu