Slobodni časovi tehnološkim viškovima

Novine pri prijemu u radni odnos, najavljene u nacrtu izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) izazvale su burnu debatu po školama da li se članovima 130 i 131 krši Ustav Srbije, jer se prednost pri zapošljavanju daje ljudima koji su već u sistemu.

Pojedini direktori škola i pravnici tvrde da je ministar prosvete Srđan Verbić podlegao pritisku sindikata obrazovanja, podsećajući da se on ranije zalagao za otvaranje konkursa pri prijemu u radni odnos dok se u nacrtu izmena krovnog zakona sada daje prednost ne samo tehnološkim viškovima već i onima koji su zasnovali radni odnos sa nepunom normom.
Redakciji Danasa obratio se direktor jedne osnovne škole ukazujući da su još 2009. u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uneta protivustavna rešenja koji regulišu prijem u radni odnos.
– Želeći da se sindikati i zaposleni u gigantskom obrazovnom sistemu nekako umire i odustanu od štrajka, za vreme ministra Žarka Obradovića tadašnja vlast je pribegla protivustavnom rešenju, po kojem direktori, čak i u slučaju potrebe, nemaju pravo da zaposle kandidate po konkursu, već su u obavezi da prethodno prime radnike sa liste tehnoloških viškova. Taj ustupak sindikatima se direktno kosi sa članom 60 Ustava Srbije koji kaže da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta – ističe čitalac Danasa, koji je želeo da ostane anoniman.
On tvrdi da su zbog toga diplomirani nezaposleni nastavnici diskriminisani u odnosu na tehnološke viškove i da, čak i da su najbolji u svakom pogledu, ne mogu doći do posla.
– Pravnici koji brane ovakav vid zapošljavanja na mala vrata kažu da je ovde reč o pozitivnoj diskriminaciji, to jest da se ovim štite ljudi koji su već imali stečena prava. Ali zašto bi nastavnik koji je, na primer, pre 10 godina izgubio posao, bio danas zaštićen kao „beli medved“, u odnosu na nekog drugog radnika – ukazuje sagovornik Danasa.
Slična diskusija čula se i na nedavnoj javnoj raspravi o izmenama ZOSOV-a, gde je jedan od učesnika istakao da mladi nezaposleni ljudi nemaju organizaciju koja bi brinula o njihovim interesima. Na to je usledila burna reakcija sindikata obrazovanja.
– Ta priča da su sindikati protiv mladih je najblaže rečeno glupost, jer mi koji smo zaposleni u prosveti najbolje znamo da bez mladih kadrova nema novih ideja. Naravno da je cilj sindikata da zaštiti radnike, ali ne može sindikat da vodi državnu politiku zapošljavanja. Da li sada treba da isteramo starije da bi zaposlili mlađe – pita Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Ona ističe da Unija godinama upozorava da u obrazovnom sistemu ima preko 20.000 zaposlenih sa nepunom normom i da je taj sistem urušen jer su konstantno primani novi ljudi. Za to je, po njenom mišljenju, krivo Ministarstvo prosvete, dok Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, odgovornost prebacuje na direktore škola.
– Ima slučajeva da je na jedno radno mesto primljeno pet ljudi sa 20 odsto norme, a za svakog od njih se plaćaju puni porezi i doprinosi. Sindikat ukazuje da je uputnije i jeftinije za državu da se tim ljudima norma ukrupni. Država nije rešila taj problem, a već je otvorila novi sa nenastavnim osobljem, donošenjem pravilnika o načinu finansiranja osnovnih i srednjih škola – kaže Jankovićeva, uz opasku da je rezove u načinu finansiranja nemoguće napraviti dok se ne uradi nova mreža škola.
Slobodan Brajković tvrdi da ministar Verbić nije podlegao pritisku „već su sindikati uspeli da ga ubede da se ukrupnjavanjem norme štedi novac, a škole lakše funkcionišu“.
– Ogromne pare se troše na plaćanje duplih poreza i doprinosa. Pojedini direktori škola su od zapošljavanja napravili biznis i naravno da se bune kad smo ih ograničili da primaju koga hoće i kako hoće. Javna tajna je da radno mesto u Beogradu košta od tri do pet hiljada evra – odgovara Brajković na kritike da su nova zakonska rešenja zabrinjavajuća po kvalitet obrazovanja, jer direktori škola neće moći da biraju najbolje kadrove.

Verbić: Racionalizacija kroz ukrupnjavanje norme

„Ukrupnjavanje norme časova je racionalizacija koju želimo. Želimo jednog nastavnika matematike sa 20 časova, a ne četiri sa po pet časova“, kaže ministar prosvete Srđan Verbić. On ističe da u budžetu postoji novac za otpremnine i racionalizaciju. „Svake godine se preraspoređuju mesta u prosveti i neko ostaje bez časova, ali dosad nismo imali novca za otpremnine“, objašnjava ministar Verbić i dodaje da će, prema gruboj proceni oko 1.000 prosvetnih radnika do 1. septembra dobiti otpremnine.

Izvor: Danas