Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine
S obzirom na to da je, očigledno, izlišno pominjati da zdravog razuma nema u Ministarstvu prosvete, ovo bi pismo trebalo poslati zapečaćeno u nekoj boci, pustiti niz reku… možda će tako ipak naići na nekog ko ima bar trunku zdravog razuma.
Elem, pismo je upućeno onima koji smatraju da su sposobni da razumeju sistem obrazovanja, vaspitanja, školovanja… sistem življenja.
Danas nas je iznenadila vest o ukidanju dnevnica za eksurzije, nastave u prirodi, izlete…
Interesantno je da nas odavno ne iznenađuju vesti o tonama administracije kojom prosvetni radnici treba da se bave. Na to smo oguglali.
Ne iznenađuje nas ni osnivanje agencija za osnivanje agencija u agencijama pri raznim agencijama u Ministarstvu prosvete.
I na to navikosmo, iako još nijednom nismo videli rezultate rada tih agencija, komisija, ili kako se već nazivaju.
Nekada smo iz geografije učili koliko tona bakra naša zemlja proizvede ,,po glavi stanovnika”.
Sad bi trebalo uvesti, ne predmet, nego čitavu naučnu disciplinu, koja bi se bavila izučavanjem koliko je tona administracije po glavi prosvetnog radnika, i u kakvom je uzročno posledičnom odnosu količina administracije sa brojem zaposlenih u agencijama za osnivanje agencija…
Elem, između silnih naturanja IOP-a, LPPR-a i raznih ŠBBKBB-a, pojavilo se i jedno – ukidanje!
Obradovasmo se kad smo čuli da se, najzad, nešto i ukida! Ali, ne lezi vraže, ukida se opet po glavi prosvetnih radnika!
Ali, da je samo po glavi prosvetnih radnika, ni po jada.
Onaj, ko je rešio da ukine dnevnice, treba da zna sledeće: od ekskurzija, nastava u prirodi i izleta, ne žive prosvetni radnici. Od toga žive mnogi zaposleni u odmaralištima i hotelima, žive kuvarice, spremačice, konobari, magacioneri, vozači, zaposleni u turističkim agencijama…
Prosvetnim radnicima dnevnice nisu ,,dodatni prihod”, nego teško zarađen novac, zarađen na poslu za koji smo se školovali, za koji smo stručni.
U opis našeg posla spada i formiranje odeljenske zajednice, građenje međuvršnjačkih odnosa, osposobljavanje učenika za samostalnost, održavanje lične higijene…
Sramota je da zaposleni u ministarstvu ne znaju da se sve ovo uči na fakultetima koji školuju prosvetni kadar. Psiholozi, pedagozi, didaktičari, metodičari, napisaše silne knjige o tome, a sada nam se kaže: ,,Ne morate ići sa đacima na ekskurzije, nastave u prirodi, izlete, u bisokope, pozorišta…”
Tačno je. Ne moramo.
Po istoj logici, ne moramo držati časove, jer za taj posao isto dobijamo neki novac.
Ukinimo i to.
Jer, za neupućene: vršnjačka druženja, ekskurzije, nastave u prirodi, izleti… služe za razvijanje drugarstva, sprečavanje nasilja, upoznavanje domovine, boravak u prirodi, razvijanje ljubavi prema umetnosti…
Umesto da se nađe efikasniji način da se sve to što lakše i kvalitetnije sprovede, dobismo ukidanje!
Ukinimo prosvetu, dok je još vreme! Ostavimo samo Ministarstvo i agencije pri ministarstvu, i njima povećajmo dnevnice za ideje o ukidanju.
Ja sam, ipak, za to da ukinemo ukidanja!
Ivana Bošnjak Bošnjak,
predsednik IO SPRV Zrenjanina
