Početna » Novosti » Multijezičnost u sve praznijim učionicama

Multijezičnost u sve praznijim učionicama

Izazovi obrazovanja na jezicima nacionalnih zajednica u osnovnim i srednjim školama u Vojvodini bili su tema koja je na okruglom stolu u okviru jubilarnog, 10. sajma obrazovanja „Putokazi“ na Novosadskom sajmu, okupila sve relevantne činioce u tom procesu, od predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice i Pedagoškog zavoda Vojvodine, preko Zavoda za izdavanje udžbenika i nacionalnih saveta nacionalnih zajednica, do lokalnih samouprava i škola.

– Izazova u našoj prosveti je mnogo, počev od demografskih pa do nedorečenosti u propisima, a kada se radi o obrazovanju nacionalnih zajednica, svi ti izazovi se multiplikuju – rekao je pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice mr Andor Deli. – Naš sekretarijat to sistematski prati, s posebnim osvrtom na obrazovanje đaka – pripadnika manjinskih zajednica. Osim stalnog ukupnog smanjenja broja dece, prisutna je i stagnacija u broju pripadnika nacionalnih zajednica koji se školuju na svom maternjem jeziku, i to je ono s čim se moramo suočiti i pokušati da definišemo podsticajne mere za veći obuhvat jer je to u skladu i s evropskim tendencijama višejezičnosti i multikulturalnosti.

Govoreći o izazovima obrazovanja u Vojvodini, u kojoj živi 20 nacionalnih zajednica, školuje se na šest maternjih jezika i u učionicama izučava još pet, direktorka Pedagoškog zavoda Vojvodine Lenke Erdelj zaključila je da je pripadnicima nacionalnih zajednica na raspolaganju školovanje na maternjem jeziku pod istim uslovima kao pripadnicima većinskog naroda, ali da, naročito posle osnovnog školovanja, roditelji radije odlučuju da im dete školovanje nastavi na srpskom jeziku, prvenstveno zbog većeg izbora. U ime Nacionalnog saveta Mađara ona je iznela i neke od predloga za poboljšanje stanja, od toga da u homogenim manjinskim sredinama srpski jezik treba da se uči kao strani, preko limitiranja kombinovanih odeljenja na više od deset učenika, a u slučaju učenja maternjeg jezika s elementima nacionalne kulture – formiranja posebnih grupa za niže i više razrede, do definisanja nivoa znanja jezika za predavače i obavezivanja lokalnih samouprava na finansiranje stručnog usavršavanja nastavnika.

D. Devečerski

Izvor: Dnevnik

O Jasmina Čekerevac LJubičić

Pročitajte

Покретање поступка за допуну ПКУ од стране СРПС

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

four × 3 =